Zbog uštede na materijalu, zgrade brzo propadaju

KUPOVINA stana je jedan od najlepših trenutaka svake porodice. Međutim, to je i jedan od najrizičnijih poteza u životu. Pogrešan odabir nekretnine skupo košta. Nije retko da se životna ušteđevina ili kredit utroši na kvadrate u objektu čiji se temelji sležu, a zidovi pucaju.

Zbog nelegalne gradnje, u jednom broju slučajeva objekat nema mogućnost da se ozakoni, a imovina na svoje ime upiše u katastar. Zbog tih potencijalnih problema, potrebno je da se širom otvore oči pre potpisivanja ugovora.

Redakciju "Novosti" često kontaktiraju građani koji se žale da su prevareni. Veliki broj zgrada nije ni urađen ni po minimalnim normativima koje je država propisala.

Investitori kupuju placeve, a onda zidaju višespratnice, ne poštujući osnovne propise. A najopasnije je što štede na materijalu. Projekat rade bez elaborata stručnjaka. Zidaju objekte na padini, bez prethodnih statičkih analiza. Ugrađuju jeftine liftove, koji se odmah kvare. Štede na armaturi, pa posle nekoliko godina zidovi pucaju, a temelji klize. Ovakvi slučajevi su karakteristični u objektima na obodnim delovima Beograda kao što su Mirijevo, Rakovica, Žarkovo...

Pročitajte još - Cigle dobijaju novi standard

Nesavesni neimari zidaju objekte preko četiri sprata bez lifta. Rupu u zakonu su pronašli, tako što im potkrovlja imaju dve etaže. Ima i onih slučajeva gde investitori, nekoliko godina posle prodaje stanova, na krovu te zgrade podignu još nekoliko etaža.

Foto Z. Jovanović

Retko koji novoizgrađeni objekat zadovoljava Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova. Na papiru, normativi su strogi i veoma logični. Pešački prilaz zgradama mora biti širok najmanje metar i po. Hodnici u zgradi ne smeju da budu uži od 140 centimetara, najviša visina stepenika je 18 centimetara, a širina gazišta 28. Liftove mora da ima svaka zgrada koja ima četiri i više spratova. Prema normativima svaka prostorija u stanu mora da ima prozor, a ulazna vrata stana ne smeju biti uža od 90 centimetara.

Foto promo

Retko ko od investitora poštuje i veličinu prostorija u stanovima. Pa tako, ne sme da se pravi garsonjera koja ima manje od 26 kvadrata. I sama organizacija stanova, retko se projektuje po strogom Pravilniku. Pa tako nije dozvoljena direktna veza između kupatila, ve-cea i dnevne sobe i prostorije za obedovanje. Kupatilo ne sme da bude manje od tri kvadrata.

Neke probleme i uz svu opreznost, kupci ne mogu da predvide. U prizemljima zgrada uglavnom se nalaze lokali. Ukoliko je stan na nižoj etaži, može se dogoditi da leti ne može da se otvori prozor zbog mirisa iz lokala brze hrane, jer nije sprovedena ventilacija. Problem u noćnim časovima može biti buka iz kafića, jer lokali nisu dobro izolovani.

Posledica loše gradnje su česti kvarovi liftova,Foto D. Milovanović

MORAJU DA IMAJU DIMNjAK

STROGA pravila u stanogradnji nalažu da svaka zgrada mora da ima najmanje jedan priključak na dimnjak. Propisi nalažu da čišćenje dimnjaka mora biti omogućeno iz zajedničkih prostorija zgrade. Međutim, dešava se da to nije moguće. U soliterima gde ima centralnog grejanja, dimnjaci se koriste za odvod aspiratorskih cevi. Ako se otvor zapuši, cela zgrada miriše na hranu iz jedne kuhinje.

OBAVEZNA PROVERA

NEMOJTE ni slučajno kupovati nekretninu ako je prethodno niste proverili u katastru. Danas se to može brzo i besplatno uraditi za samo minut vremena. Na sajtu RGZ moguće je pretraživati nepokretnosti po adresi ili po broju parcele. Podaci koji se nalaze u aplikaciji E-katastar ažuriraju se jednom nedeljno. Tu se može proveriti da stan nije pod pod hipotekom ili sudskim sporom. Ako na V listu koji se dobija u katastru ili na sajtu RGZ postoji bilo šta upisano u delu "tereti" ili "zabeležbe" pre kupovine takve nekretnine potrebno je da se kupac konsultuje sa nekim ko je stručan.