Doprinosi najveći teret plate

MINISTARSTVO finansija najavljuje da će od početka sledeće godine poslodavci plaćati manji porez na zarade zaposlenih. Plata se trenutno "tereti" sa deset odsto poreza, ali uz doprinose za penziono, zdravstveno i nezaposlenost - ukupan namet dostiže 64 odsto. Vlada još ne otkriva koliko će popustiti poslodavcima, a ekonomisti računaju da u "kasi" ima prostora za spuštanje tereta na od 61 do 62 odsto zarade.

PROČITAJTE JOŠ - Porez manji, zarade iste

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić napominje da je trenutna poreska stopa na plate jedna od najnižih u Evropi.

PROČITAJTE JOŠ - Uskoro manji porez na zarade

- Ukoliko je cilj Vlade da smanji fiskalno opterećenje rada, to bi trebalo uraditi preko smanjenja doprinosa - smatra Arsić. - Zbog neoporezivog dela zarade, kod poreza postoji određena progresivnost. Ljudi sa većim zaradama plaćaju porez po nešto većoj poreskoj stopi. Eventualno smanjenje poreske stope donelo bi najveću korist ljudima sa većim zaradama. Pri donošenju odluke o smanjenju poreza Vlada bi trebalo da vodi računa o tome kako će to uticati na privredu, a kako na pravičnost poreskog sistema, dok bi trebalo da u drugi plan stavi to da li će trošak smanjenja pasti na budžet republike, lokalnih zajednica ili na fondove socijalnog osiguranja. To može da se reši transferima.

Odgovor na pitanje koliko će se smanjiti poresko opterećenje, podseća Arsić, direktno zavisi od toga koliko će se povećati rashodi države, a pre svega plate i penzije. Ali i da li će porasti javne investicije, ulaganja u obrazovanje, nauku i inovacije.

- Važno je i šta se planira sa drugim porezima - dodaje Arsić. - Ako država želi da plate i penzije rastu malo sporije od bruto domaćeg proizvoda, da poveća javne investicije za bar 200 miliona evra, a da pri tome fiskalni deficit ostane manji od 1 odsto BDP, moguće smanjenje fiskalnog opterećanje rada sa sadašnjih 64 odsto je na 61-62 odsto plate.

Zahtev za manje opterećenje plata Vladi je stigao od Privredne komore Srbije. Ono se najčešće navodi kao prepreka za novo zapošljavanje radnika. To je često opravdanje i zašto deo privrede beži u "sivu zonu".

- Nelojalna konkurencija utiče na smanjenje proizvodnje, otpuštanje radnika, kao i zatvaranja privrednih subjekata koji posluju u skladu sa propisima - ističe Nevena Rakić, rukovodilac Centra za privredna pitanja PKS. - Smanjenjem opterećenja zarada porezima i doprinosima sigurno bi se stvorili uslovi za brži ekonomski rast zemlje, ali i stvorili uslovi za zapošljavanje novih radnika, jer bi to smanjilo cenu rada koju plaća poslodavac. Korist od manjeg oporezivanja na kraju bi imali svi učesnici - i poslodavac i zaposleni.

U PLATE ILI INVESTICIJE

ZAPOSLENE pre svega zanima hoće li poslodavac novac koji uštedi na porezima iskoristiti za povećanje zarada.

- Činjenica je da su zarade u Srbiji niske, ali je činjenica i da su investicije preduzeća niske - kaže Milojko Arsić. - Manji porezi bi dobrodošli, kako za povećanje zarada, tako i za povećanje investicija. Ako razmišljamo dugoročno, tada bi veći deo novca trebalo da ode na investcije, jer bi one omogućile rast proizvodnje, a time i zarada u narednim godinama. Ako bi veći deo novca otišao na rast zarada, zbog malih investicija, ne bismo mogli da računamo na njihov rast u budućnosti.