LJubomir Mihajlović: Pare sam tajkunima davao i šakom i kapom

KOMERCIJALNA banka je od od svog osnivanja 1992. godine bila banka - stub države i srpske ekonomije. Ponosim se što sam uvek radio u interesu države, i kada je na vlasti bio Milošević, i kada je bio Đinđić. Samo je meni Milošević dozvolio da u Srbiji kupujem marku za deset, a komšijama da je prodajem za 30 ili 40 dinara. U predvečerja rata, prikupio sam više stotina miliona maraka. Od toga smo napravili devizne rezerve, koje smo držali u jednom podrumu na Crvenom krstu. Sve devize su iskorišćene kad je nastupila ekonomska blokada, ratovi u bivšoj SFRJ. Sve što sam radio bilo je u funkciji države.

Ovako, u intervjuu za "Novosti", govori Ljubomir Mihajlović, nadaleko poznat kao Ljuba Šiptar, osnivač i nekadašnji predsednik Komercijalne banke, čovek sa titulom "bankara nad bankarima". Od njega i danas, iako je odavno u penziji, mnogi biznismeni iz Srbije i okruženja traže savete i pomoć, kao i pojedini predsednici država i premijeri iz eks-Jugoslavije. Najveća ljubav Mihajlovića je Komercijalna banka, koju vidi jedino kao srpsku i najveću banku u regionu.

* Mnoge današnje, uspešne domaće kompanije su koristile kredite Komercijalne banke za svoj razvoj?

- Ponosan sam što sam pomagao preduzećima. Banka zbog toga i postoji. Kada je ekonomija jaka, dobro je i nama bankarima. Mogu otvoreno da kažem, a već sam o tome govorio: svi vodeći srpski privrednici nastali su i razvijali se uz moju pomoć. Već sam im pominjao imena i nijedan se nije javio da me demantuje, da kaže: "Ljubo, nisi u pravu". Zahvaljujući Komercijalnoj banci, nastali su "MK komerc grupa", "Todor" iz Vrnjačke Banje, "Ktitor"... Babovićima je banka dala zajam od 22 miliona evra za kupovinu "Sojaproteina", to je tada bila najveća privatna firma. "MB Rodić" je dobio pare za pivaru. Mišković je koristio kredite Komercijalne banke, ali i kupovao mnogo deviza, jer njegova Delta banka nije imala dovoljno. Čak sam mu pomogao, pred Novu 2003. godinu, da izvuče svoju banku iz problema. Prebacio sam mu više od 1,5 miliona maraka, u dinarskoj protivvrednosti.

* Da li ste finansirali i političare, da li vam je neko od njih tražio novac?

- Do 2000. godine nikada me nijedan političar nije zvao da traži novac, bilo za firmu, ili lično za sebe. Posle 5. oktobra, gotovo da nije bilo političara koji me nije direktno zvao da traži za sebe, ali i za pojedine firme. Za sebe su hteli provizije od navodnog "nabacivanja" novih klijenata. Zoran Đinđić, koji mi je bio prijatelj, upozorio me je da se nikako ne hvatam u to kolo, jer bih time ugrozio i svoju i njegovu reputaciju. On je bio častan čovek. Nijedan političar nije mogao da me uceni. Jednoga sam, neću mu pominjati ime, kada je došao u moju kancelariju i rekao šta hoće, izbacio napolje. Rekao sam mu: "Mislio sam da ti dam kafu, kao čoveku, ali sad ti ni to ne dam."

* Komercijalna banka uspela je do danas da opstane kao domaća. Sada se govori o njenoj privatizaciji. Šta vi mislite o tome?

- Komercijalna banka je u vreme rata i bombardovanja radila svuda gde ima svoje poslovnice. Nikada nije zatvarala svoja vrata, jer je banka naših građana i naše privrede. Tako treba i da ostane. Za to ima sve uslove. Svaka država treba da ima svoju banku, jer je tako i njoj lakše da funkcioniše.

* Kako vidite njen dalji razvoj?

- Komercijalna banka može da bude banka sa privatnim, domaćim kapitalom. Imamo dosta kompanija koje bi mogle da ulože kapital. Na primer, "Moj brend", koji u svom sistemu ima veliki broj renomiranih preduzeća, pa i svoju banku. Vlasnici ovog sistema pametno razmišljaju, jer je mnogo lakše poslovati sa domaćom bankom. Upravo "Moj brend" je, po mom mišljenju, i prema rezultatima koje postiže, vrhunska domaća kompanija.

* Na tržištu imamo mnogo banaka, zar konkurencija ne utiče na to da usluge budu povoljnije?

- Treba da budemo poučeni iskustvom Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije, tamo su sve banke privatizovane tako što su ih kupili stranci. Sam Mesić mi je rekao da je Hrvatska napravila veliku grešku. Rekao mi je: "Ljubo, nemam nijednog bankara kojeg mogu da pozovem. Kažu, moramo da se konsultujemo sa centralom." Znate kako je, strana banka je strana za nas. A, za domaću banku, centrala je u Svetog Save broj 14. I drugo, mi znamo običaje, znamo mentalitet, znamo privredu, znamo sve. I što je najvažnije, domaća banka je jeftinija od stranih. Prema tome, naša privreda i naši građani treba da se okrenu, pod jednakim uslovima - ističem, pod jednakim uslovima - domaćoj banci. I države u Evropskoj uniji imaju svoje banke, kao Slovenci NLB banku.

* Komercijalnoj banci se veruje u Srbiji, ali i u regionu?

- To se vidi iz bilansa. Jedna je od vodećih banaka po štednji. To je poverenje koje su poklonili građani i privreda. U mom gradu, u Kosovskoj Mitrovici, kažu kad biraju političare: Ako te čaršija hoće, bićeš izabran. E, Komercijalnu banku čaršija hoće. Zašto je onda prepustiti strancima. Dok sam ja bio direktor Komercijalne banke, stranci su držali svoj novac u njoj. Sve svetske institucije, prisutne u zemlji, od Ujedinjenih nacija i ambasada, do humanitarnih organizacija, svi su bili u Komercijalnoj banci.

* Pominjali ste regionalno povezivanje Komercijalne banke?

- Da sam predsednik Vlade, dao bih nalog ministru finansija da ispita mogućnost da se strani akcionari, Evropska banka za obnovu i razvoj i fondovi isplate, da ne budu više akcionari Komercijalne banke. To je najveće nacionalno blago danas u Srbiji! A onda bih rekao ministru finansija da napravi tim i da se iščiste bilansi Poštanske štedionice, Srpske banke i one da se pripoje Komercijalnoj, kao i Fond za razvoj Srbije. I da napravimo jaku, moćnu domaću banku, gde može da se interveniše u svakoj situaciji. To nećemo moći ukoliko banku prodamo strancima.

* Komercijalna banka je nastala 1992. godine u vreme velike ekonomske krize, a postala je veoma uspešna?

- Sredinom 1992. godine, uz odobrenje Narodne banke Jugoslavije, formirao sam Komercijalnu banku. Najviše uloga je imala Jugobanka, oko osam procenata, "Dunav osiguranje" sedam, CIP jedan, RTS 0,5 odsto, Raja Rodić sedam, Žika Muštikla osam, a sve ostalo su bili građani koji su imali od jedan do tri odsto akcija. I Milan Panić, kad se kandidovao za predsednika državne zajednice, preko "Galenike" je kupio paket akcija od deset miliona maraka.