Izmena osnovice za obračunavanje paušalnog poreza u skladu sa prosečnom zaradom u delatnosti koju preduzetnik obavlja, uz poreska oslobođenja na početku poslovanja i online servise za efikasniju komunikaciju preduzetnika i Poreske uprave - ideje su koje bi mogla da unaprede sistem oporezivanja za polovinu registrovanih preduzetnika u Srbiji, što je 110.000 od ukupno 240.000.

Ovo rešenje predložio je pobednički tim u finalu studentskog takmičenja Case Study Hackathon, održanog na 16. međunarodnom simpozijumu organizacionih nauka Symorg na Zlatiboru.

PROČITAJTE JOŠ: Poreske obaveze preduzetnika u Srbiji veće nego u Nemačkoj

Studenti Fakulteta organizacionih nauka, Fakulteta političkih nauka i Fakulteta za informatiku i računarstvo Univerziteta Singidunum, okupljeni u tim GGWP predložili su da se za definisanje poreza za paušalne obveznike umesto opšte prosečne zarade koristi prosečna zarada u oblasti u kojoj preduzetnik posluje, uz ponderisanje poreskih obaveza u skladu sa realnim prihodima preduzetnika nakon prve godine rada.

PROČITAJTE JOŠ: Paušalcima stižu dvostruki porezi

Po formuli koju su ponudili i integrisali u izrađen softver, obezbedio bi se pravičniji sistem po kojem oni koji više zarade na tržištu, uplaćuju i veću sumu u državni budžet.

Takmičenje je organizovao Fakultet organizacionih nauka u saradnji sa NALED-om, Poreskom upravom i Udruženjem za razvoj preduzetništva uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, a Case Study Hackathon okupio je studente koji su u multidisciplinarnim timovima tokom 48 sati osmišljavali ideje i izradili softverska rešenja koja bi olakšala rad i preduzetnicima i državnim institucijama.

Milivoje Jovanović, predsednik Udruženja za razvoj preduzetništva organizacije ENECA i član Izvršnog odbora NALED-a objašnjava da, iako poslovanje u sistemu paušala nosi dosta prednosti, preduzetnici se često susreću s time da ne mogu unapred da planiraju koliko će morati da plate za poreze i doprinose, a to je upravo zbog nedostatka kapaciteta Poreske uprave da u kratkom roku obradi sve pojedinačne slučajeve i izda poreska rešenja.

Problem su i kriterijumi za definisanje poreskih obaveza koji nisu precizirani i ostavljaju prostor za arbitrarnost u proceni, napominje Jovanović.

"Osim predloga koji bi olakšao rad preduzetnicima, studenti su dobro razumeli i poziciju države i imali u vidu zloupotrebe koje se često vezuju za poslovanje paušalaca, poput situacija kada se poslodavci opredeljuju da umesto zapošljavanja novih radnika plaćaju usluge preduzetnicima za manju naknadu ili problema sa utvrđivanjem prometa kod paušalaca koji posluju sa kešom a nemaju fiskalne kase", naveo je Jovanović.

U okviru simpozijuma, inače, održan je i stručni okrugli sto, na kojem su predstavnici Ministarstva finansija, Poreske uprave, Republičkog sekretarijata za javne politike (RSJP), Udruženja za razvoj preduzetnika iz Niša, servisa Paušal.rs i NALED-a razgovarali o mogućim pravcima unapređenjima zakonskog okvira uz bolju kontrolu preduzetnika u sistemu paušalnog oporezivanja.

Jelena Bojović, direktorka za regulatornu reformu u NALED-u napominje da je na inicijativu NALED-a resorno ministarstvo prošle godine omogućilo početnicima koji posluju u sistemu lične zarade da u prvoj godini ne plaćaju poreze i doprinose i time uštede i do 250.000 dinara godišnje.

Kaže i da će u daljem radu na unapređenju uslova za razvoj preduzetništva, fokus NALED-a biti reforma paušala kroz Projekat javno-privatnog dijaloga koji ta organizacija sprovodi sa RSJP i uz finansijsku podršku USAID-a.

"Najbolja rešenja uvek dolaze kada na njima zajedno rade privreda, državne institucije, stručnjaci i akademska zajednica, i verujemo da ćemo kroz Radnu grupu čije osnivanje se očekuje tokom leta, zajedno pronalaći izbalansirana i sveobuhvatna rešenja za razvoj preduzetništva uz efikasniju naplatu poreza", poručila je Bojović.