SUDBINA “MAGNOHROMA”: Indijci su ga opustošili, a sada ga vade Finci

NEDAVNO saopštenje finske "Afarak grupe" da je neposrednom pogodbom i potpisivanjem sporazuma o kupoprodaji akcija poslednje od ukupno tri celine kraljevačkog "Magnohroma", preduzeća u stečaju, po ceni od milion evra, postala vlasnik nekadašnjeg industrijskog giganta, podgrejala je novu nadu među Kraljevčanima.

Pročitajte još: Kupca "Magnohroma" iščekuje čitavo Kraljevo

Ova finska kompanija, koja je poslednjih godina i bila zakupac jednog dela "Magnohromovih" pogona, postala je novi vlasnik najveće i najznačajnije celine koju uz Fabriku vatrostalnih materijala čine još rudnici "Šumadija" i "Magnezit", sa pogonima eksploatacije i separacije rude vatrostalnih materijala, kao i upravne zgrade u Kraljevu i zemljišta na području Kraljeva, Čačka, Čajetine i Gornjeg Milanovca.

- Posle dvogodišnjeg test-projekta sinter magnezita u "Magnohromu", odlučili smo da kupimo tu operaciju i rudarska prava za različite rudnike magnezita sa potvrđenim rezervama većim od četiri miliona tona rude. To nam omogućava da snabdevamo industriju vatrostalnog materijala, a planiramo i značajna ulaganja u tehnologiju i opremu u "Magnohromu" - navodi Gaj Konsbruk, izvršni direktor "Afaraka".

KAO nekadašnji gigant ne samo srpske i eksjugoslovenske, nego i evropske industrije visokovatrostalnog materijala i elektrotermičkih proizvoda, "Magnohrom" je na vrhuncu svog razvoja, krajem osamdesetih godina prošlog veka, sa Fabrikom vatrostalnog materijala i rudnicima, Fabrikom elektrotermičkih proizvoda (TA-peći, bojleri, grejači, grejne ploče...), sopstvenim institutom i drugim pratećim biroima i pogonima, zapošljavao desetak hiljada radnika. Praktično, gradeći i hraneći grad na Ibru, "Magnohrom" je u svojim najboljim danima zapošljavao čak 5.000 Kraljevčana. Te brojke, međutim, tranzicija je prepolovila, a privatizacija, posle "kresanja" tehnoloških viškova, svela na svega stotinak ljudi.

U fabrici sada zaposleno svega stotinak ljudi

Pročitajte još: Prodati delovi "Magnohroma"!

- Umereni smo optimisti, a i nema nam druge. Preko svojih pleća smo svašta prevalili, valjda će i nas ogrejati sunce - komentarišu malobrojni radnici dolazak novih vlasnika. - Šansa za oporavak postoji, ali samo uz domaćinsko vođenje firme, redovnu isplatu zarada zaposlenima i modernizaciju dotrajale i prevaziđene opreme.

DOLAZAK novih vlasnika prilika je da se "Magnohrom" konačno oporavi od privatizacije koja je 2007. godine, kada je prodat kompaniji "Global stil" indijske porodice Mital, propala i pre nego što je sprovedena. Tokom te kratkotrajne uprave indijskih milijardera, umesto oporavka i napretka, "Magnohrom" je opustošen i gotovo uništen, dok je nekoliko hiljada Kraljevčana ostalo bez posla. Iako im je država prilikom kupoprodaje otpisala dug od 53 miliona evra, bogati Indijci ostali su dužni radnicima milione evra, ne uloživši pritom ni cent od 23 miliona obećanih investicija, uz gubitak od 1,2 milijarde dinara. Svi kasniji pokušaji nisu pomogli da se privatizacioni promašaji isprave, pa je zbog prezaduženosti stečaj otvoren 2016. godine.

- Kao i svi, nadam se da je ovo pravi partner, a ne još jedna u nizu prevarantskih firmi, koje su godinama uništavale našu privredu - kaže dr Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva. - Nadam se i da konačno imamo ljude koji dolaze da rade i zarade, kao i da oživljavanjem proizvodnje omoguće nova radna mesta, a time i bolji život za Kraljevčane.

"NELT"

OSIM finske kompanije, kao novog vlasnika najveće celine "Magnohroma, sredinom marta poznata beogradska firma "Nelt" je za 98 miliona dinara kupila Fabriku elektrotermičkih proizvoda (FETP). Fabriku smolom i terom vezanih opeka i masa (SVO-TVO) po ceni od 13,5 miliona dinara, kupilo je preduzeće "Malbeks VBI", takođe iz Beograda.

OD DRŽAVE TRAŽE OTPREMNINE

BIVŠI radnici "Magnohroma" i dalje organizuju proteste zahtevajući da im država posle šest godina najzad isplati i ostatak od 20 odsto dogovorenih, ali nepotpuno isplaćenih otpremnina po socijalnom programu. Prilikom odlaska iz firme, radnici su prihvatili ponudu da im najpre bude isplaćeno 80 odsto otpremnina, a 20 odsto kada "Magnohrom" bude uspešno privatizovan.

- Ne zanima nas sudbina "Magnohroma" jer je nas država obmanula i ona je ta koja mora da nam isplati ono što nam pripada. To je u proseku po 80.000 dinara, sa dugogodišnjom kamatom - poručuje Lazar Pavlović, bivši radnik "Magnohroma".