OBILAZNICU oko Beograda čekamo 28 godina, ali zahvaljujući dogovoru lidera Srbije Aleksandra Vučića i Azerbejdžana Ilhama Alijeva, ova trasa bi trebalo da bude završena za dve godine. Deonicu dugu 19,5 kilometara i vrednu 207 miliona dolara, od 1. februara gradi azerbejdžanska kompanija "Azvirt". I upravo je ovaj dogovor o gradnji obilaznice prvi korak u realizaciji Zajedničkog akcionog plana o strateškom partnerstvu. Do sada je urađena deonica od Batajnice do Dobanovaca, a gradnja auto-puta do Bubanj potoka bitna je jer će se time spojiti koridori 10 i 11.

Deonica A od Batajnice do Dobanovaca duga 10 kilometara završena je još 2012. Na deonici B, od Dobanovaca do Bubanj potoka, dugoj 37 kilometara, izgrađen je deo puta od Dobanovačke petlje do Ostružnice. Taj deo, dug 17 kilometara, pušten je u saobraćaj aprila 2016. Završeni su i radovi na sektoru B5 od Orlovače do Avalskog puta.

TUNELI NA Obilaznici oko Beograda od Dobanovaca do zone portala tunela Straževica, izgrađeno je ukupno 12 mostova i vijadukta, po četiri na levoj i desnoj strani. Sagrađena su tri tunela: Lipak sa dve cevi, Železnik sa dve tunelske cevi i Straževica sa jednom tunelskom cevi na desnoj strani.

Do sada su izgrađeni i most preko Kijevskog potoka, most preko Topčiderske doline. Inače, na deonici od Dobanovaca do Bubanj potoka nalazi se 41 most, a najveći je onaj preko Save kod Ostružnice dug 1,9 kilometara. Most se gradi iz kredita Evropske investicione banke, a za gradnju je zadužena kompanija "Strabag" zajedno sa domaćom "Mostogradnjom". Zanimljivo je i to da se primenjuje nova tehnologija u Evropi, jer se delovi mosta rade u fabričkim pogonima i onda se sa vode montiraju na most. Ova konstrukcija trebalo je da bude gotova pre dva meseca, ali je, zbog problema sa minama u Savi i promene tehnologije gradnje, rok pomeren.

- Na mostu su u toku završni radovi na prilaznim betonskim konstrukcijama - kažu iz JP "Putevi Srbije". - Na desnoj obali je kompletirano 20-23 polja, preostala tri polja će se graditi nakon montaže čelične konstrukcije mosta. Izvode se završni radovi na postavljanju hidroizolacije i ograda mosta, ali i na izgradnji dela konstrukcije iznad obrenovačkog puta. Na levoj obali će do kraja meseca biti kompletirana konstrukcija svih 16 polja. Ugovoreni rok za završetak radova bio je 24. april, ali je zbog potencijalnog prisustva neeksplodiranih sredstava u koritu reke Save, rok sada pomeren za 25. maj 2019.

PROČITAJTE I: Posle penala zbog kašnjenja radova - nagrada

Pun profil auto-puta izgrađen je od zone petlje Batajnica sve do zone mosta na Savi, a poluprofil auto-puta (desna strana) od zone mosta na Savi do izlaznog portala tunela Straževica.


- To znači da će se završetkom radova na mostu kod Ostružnice dobiti neprekidan auto-put u punom profilu od 26,9 km, od Batajnice do petlje Ostružnica, za brzine od 120 kilometara na čas.


Jedno je sigurno, neimari imaju još dosta posla.

- Pored mosta preko reke Save kod Ostružnice, leva strana mosta je trenutno u izgradnji, od zahtevnijih objekata za izgradnju na potezu od Dobanovaca do zone portala tunela Straževica jesu leva strana mosta Železnička reka, leva strana mosta Kijevski potok, leva strana mosta Topčiderska dolina i leva tunelska cev Straževica - kažu iz ovog preduzeća.

Da bi Obilaznica bila kompletna, posle spajanja sa auto-putem E75 kod Bubanj Potoka, neimarima tek sledi izazov - trasiranje saobraćajnice do Pančeva. To podrazumeva i izgradnju 22 kilometra puta i još jednog mosta na Dunavu, kod Vinče.


BRANE RADOVE KOD PETLOVOG BRDA

NA izgradnji druge deonice Obilaznice nalazi se i petlja Petlovo brdo. Njena gradnja trebalo je da počne prošle nedelje. Ipak, žitelji ovog dela beogradskog naselja Rakovica već godinama se protive gradnji petlje, jer bi saobraćajnica trebalo da prođe kroz jedini park u ovom naselju. Udruženje gađana "Petlovo brdo" čak je prikupilo 1.710 potpisa za peticiju protiv uništenja parka Borići, a najavljuju i da će po svaku cenu braniti svoju zelenu oazu.


TRI DECENIJE

VEĆ više od četvrt veka traje izgradnja obilaznice oko Beograda, a kraj radova niko ne može da predvidi. Izgradnja je počela novembra 1990, ali je ubrzo i obustavljena. Bila je prekidana zbog nedostatka novca, sankcija, bombardovanja, hiperinflacije... Neki objekti, već izgrađeni, bili su tokom bombardovanja 1999. znatno oštećeni, pa je bilo potrebno da se saniraju.