Kod nas nema pilića nakljukanih lekovima

TREBALO bi da se koriste samo u borbi protiv bolesti, ali se u uzgoju živine i stoke antibiotici često upotrebljavaju bez kontrole. Cilj je dobiti što jeftiniji proizvod. Nadležni tvrde da u Srbiji nisu zabeleženi slučajevi pojačane upotrebe lekova na farmama, ali zato na naše rafove stižu tone mesa iz uvoza. Najveći rizik krije se u švercovanim polutkama i malim farmama koje su nevidljive za inspekciju.

Pročitajte još: Prodao 9.000 pilića punih salmonele

U Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede naglašavaju da naše zakonodavstvo iz oblasti bezbednosti hrane i zdravstvene zaštite životinja i celokupne kontrole od farme do stavljanja na tržište, uključujući i uvoz, daju visok stepen sigurnosti da je hrana koja je dostupna krajnjem potrošaču bezbedna.

- Kontrolisana upotreba antibiotika počinje dobrom proizvođačkom i veterinarskom praksom na nivou farme - kažu u Upravi za veterinu. - Kod lečenja životinja, gde postoje kliničke indikacije za primenu antibiotika, veterinar propisuje vrstu i količinu antibiotika, kao i vreme karence, odnosno vreme koje je neophodno da prođe od trenutka aplikacije leka do stavljanja mesa u promet, kako se ostaci antibiotika ne bi našli u mesu živine. Kada živina dospe u objekat za klanje, subjekat u poslovanju hranom je u obavezi da vrši periodično ispitivanje mesa živine na prisustvo antibiotika.

Tehnolog Borko Vukajlović, međutim, smatra da u Srbiji tržište još nije dovoljno regulisano.

Pročitajte još: Piletina puna bakterija

- Industriju živinskog mesa porede sa automobilskom, po sofisticiranosti, tehnologiji i konkurenciji - objašnjava Vukajlović. - Vrhunski kvalitet proizvoda obezbeđuje integrisani lanac proizvodnje, gde proizvođač mesa i proizvoda pokriva ceo proces, od jaja, preko inkubatora, proizvodnje stočne hrane, kontrole, prerade mesa i proizvodnje prerađevina, pa do distribucije.

Doktor veterinarske medicine Nikola Rokvić, iz Odeljenja za ispitivanje namirnica životinjskog porekla i hrane za životinje u Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije, kaže da svi proizvođači moraju da zadovolje zakone Republike Srbije u pogledu bezbednosti hrane, ali da ipak ima i onih koji ne postupaju u skladu s propisima.

- U proizvodnji hrane neophodna je kontrola "od njive do trpeze", odnosno kad je meso u pitanju, od matičnog jata do potrošača, što obuhvata kontrolu sirovine, procesa proizvodnje, gotovog proizvoda, distribuciju i uslove čuvanja - kaže doktor nauka Jasna Kureljušić iz Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije.

NAJBOLjI - NAJGORI

APSOLUTNE kontrole nema ni u razvijenim zemljama. Tako je u piletini u Britaniji pronađen rekordno visok nivo superbakterija otpornih i na najjače antibiotike. U Nemačkoj su pre nekoliko godina u piletini iz masovnih uzgajivališta našli klice "imune" na antibiotike. U Hrvatskoj je pre dve godine otkriveno da se pilićima povećava težina tako što im se u batake ubrizgava slana voda ili životinjski otpad.

Iz regiona je pozitivan primer Slovenija, gde je upotreba antibiotika u živinskoj ishrani svedena na najmanju meru. Neslavni primeri u Evropi su Kipar, Španija, Italija, Mađarska, Belgija...