NjIVE koje obrađuje traktor bez vozača i mali robot koji proverava trenutne potrebe useva za azotom, možda na prvi pogled mnogima izgledaju kao scene iz filmova Džordža Lukasa ili romana Isaka Asimova. Međutim, oni nisu deo naučne fantastike ili bujne mašte, već pripadaju prvoj Digitalnoj farmi u Srbiji, koja će u utorak biti otvorena u naselju Krivaja kod Bačke Topole.

Osnivač Digitalne farme, Naučni institut “Biosens” iz Novog Sada, u okviru projekta “Antares”, koji zajednički finansiraju EU i Vlada Republike Srbije, u malom bačkom selu smestiće najsavremeniju inovativnu tehnologiju u oblasti precizne poljoprivredne proizvodnje.

PROČITAJTE JOŠ: Naši robotičari najbolji na svetu!

Svoj dom na Digitalnoj farmi, smeštenoj u okviru poljoprivrednog preduzeća “Krivaja d.o.o.”, dobiće i inteligentni roboti Lala i Sosa, senzori za određivanje vlažnosti zemljišta i lista i za detekciju trenutnih potreba biljke za azotom, sonde za elektromagnetnu provodljivost zemljišta, hiperspektralna vizija za rano otkrivanje bolesti biljaka, dronovi za mapiranje terena i praćenje rasta kultura, komunikacioni sistemi “Lo ra” za prenos informacija sa njive do servera, “Agrosens” - digitalna platforma za praćenje stanja useva...

PROČITAJTE JOŠ: Robot-stomatolog izveo operaciju bez ljudske pomoći (VIDEO)

- Digitalna farma treba da sve ove informacione tehnologije za unapređenje proizvodnje približi ljudima koji se bave poljoprivredom, tako što će se oni na licu mesta uveriti kako senzori i roboti funkcionišu. Cilj je i da od njih dobiju nepristrasan naučni savet, kako bi došli do toga šta je najbolje za njihovu farmu, bilo da je reč o velikim preduzećima ili malim gazdinstvima - objašnjava Vesna Bengin, direktorka instituta “Biosens”. - Ona će imati svoj fizički - mašine i robote - i virtuelni deo, koji čini “Agrosens” platforma, potpuno besplatna, putem koje se mogu dobiti podaci o usevima, precizna vremenska prognoza za određenu lokaciju i satelitski snimci...

Svi koji se bave poljoprivredom i žive od nje, znaju koliko je to težak i znojem obliven posao, koji često, i pored svog uloženog truda, ne donese očekivane rezultate. Desi se da razlika u prinosu na istoj parceli bude i do četiri puta, a nekada ni sami poljoprivrednici ne znaju u čemu su pogrešili.

- Kvalitet zemljište na jednoj njivi nije isti. Klasičnim metodama zemljište se negde nađubri previše, čime se zagađuje i prave nepotrebni troškovi, a u nekim delovima nema dovoljno potrebnih nutrijenata. Koncept precizne poljoprivrede je da uz pomoć senzora svaka biljka dobije šta joj i koliko treba - dodaje naša sagovornica. - Roboti su tu da urade neke poslove umesto čoveka. Na primer, kada čovek gleda jabuku, ona mu izgleda crveno i zrelo, ali uz pomoć robota sa kamerom vidimo da u njoj još nema maksimalne količine šećera i da je bolje sačekati još koji dan, kako bi ona bila slađa, a time i njena otkupna cena veća.

Projekat digitalne farme zajedno finansiraju EU i Vlada Srbije


Tako će više od dve hiljade hektara oranica na Krivaji nadletati dronovi, opremljeni najrazličitijim kamerama koje daju podatke o statusu biljaka, koje se onda najadekvatnije tretiraju. Tu su i sonde za elektromagnentu provodljivost zemljišta koje još pre setve pokazuju gde će prinosi biti manji, a gde veći. Kad dođe vreme setve, žetve ili oranja, u posao će ići samohodni traktori i priključne mašine, kojima se upravlja pomoću GPS sistema, tako što im se zada lokacija i redovi i one onda “zavrnu rukave”.

A gde je tu čovek - pitaće se mnogi.

- Čovek je uvek tu da donese konačnu odluku, on je taj koji odlučuje koliko rizika želi da preuzme - naglašava Bengin. - Veštačka inteligencija mu može dati preporuku šta da radi, ali samo on će da odluči da li će to i uraditi. Primera radi, postoji nekoliko stotina različitih sorti soje i u zavisnosti od geografske lokacije poljoprivrednik može da zaseje soju koja daje najveći prinos, ali je i neotporna na sušu ili kišu. Sa druge strane može da uzme neku otporniju, ali je prinos manji. Veštačka inteligencija je tu da predloži mogućnosti i rešenja, odnos između rizika i profita, ali konačna odluka zavisi od volje čoveka.

Krivaja d.o.o.” tri godine primenjuje koncept precizne poljoprivredne proizvodnje / Foto D. Dozet


POZITIVNA ISKUSTVA DOMAĆINA

Domaćin Digitalne farme, poljoprivredno preduzeće “Krivaja d.o.o.” već tri godine primenjuje koncept precizne poljoprivredne proizvodnje. - Dobijamo veliki broj podataka, koje potom adekvatno razvrstavamo, arhiviramo, poredimo sa drugim podacima, kako bismo mogli da predvidimo i planiramo naše dalje korake u proizvodnji - objašnjava Maja Savić, pi-ar preduzeća. - Preciznu poljoprivrednu proizvodnju primenjujemo na 2.325 hektara u našem posedu, a njena suština je dugoročno planiranje i posmatranje rezultata uz maksimalnu optimizaciju troškova. Zbog toga planiramo višegodišnji zakup novog poljoprivrednog zemljišta i angažovanja radne snage na duži period.