Socijalna preduzeća vape za podrškom

ZAKON o socijalnom preduzetništvu očekuje se godinama. I pored najava da je izrada pri kraju, delatnost kojoj nije profit na prvom mestu već pomoć ranjivim kategorijama još nije dobila zakonski okvir. Nije izvesno ni šta će biti glavni zadatak propisa, ali je jasno da dok god ga nema, socijalna preduzeća mogu pre svega da računaju na velikodušnost donatora, ali ne i države.

Zvanični podaci kažu da u Srbiji posluje oko 1.200 ovakvih preduzeća i da upošljavaju oko 10.000 radnika, a stvaraju 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda. U Evropskoj uniji u ovom vidu preduzetništva radi malo manje od 15 miliona ljudi, a u pojedinim državama ona stvore i desetinu BDP.

- Donošenje zakona ide prilično sporo. Stiče se utisak da je glavni problem definisati šta je osnovna svrha zakona i naravno, adekvatne mere podrške - kaže Igor Kojčić iz "Agro Irisa". - Pitanje je da li će se zakonsko rešenje primarno odnositi na podsticaje zapošljavanja teže zapošljivih kategorijaili na drugi način biti uže usmereno, ili će se socijalna preduzeća tretirati, u širem kontekstu, kao suštinski profitne organizacije, koje na taj način obezbeđuju održivost, i koje profit koriste za realizaciju svojih socijalnih ciljeva.

PROČITAJTE JOŠ: Subotica: Socijalna firma, socijalni slučaj

- Postoji i stav da je dovoljna strategija i da je bolje imati dobru strategiju nego loš zakon. Nemaju ni sve evropske zemlje zakon o socijalnom preduzetništvu. Takva preduzeća svakako egzistiraju i opstaju u Srbiji. U ovom trenutku isključivo mogu da računaju na donatorsku podršku. Glavni zadatak socijalnog preduzetništva je da niveliše sve veću socijalnu nejednakost. Kada ga država shvati kao alat i nađe adekvatan model podrške, imaće dobro sredstvo u rukama.

Dok država nije prepoznala šta su sve socijalna preduzeća i kako misli da im pomogne, većina ostaje bez finansijske podrške.

- Mi radimo pa radimo, i bavimo se rešavanjem određenih izazova u našoj zajednici - kažu u preduzeću "Koba jagi", koje između ostalog proizvodi dečje igračke. - To je zajedničko svim socijalnim preduzećima. Mi se bavimo edukacijom dece. Želimo da verujemo da bi zakonom naš rad bio prepoznat od strane države. I mislim, pre svega, na izdvajanja države za socijalna preduzeća. Rizik je, međutim, da dobijemo zakon koji bi nekog od sadašnjih aktera isključio iz kruga socijalnih preduzeća.

NAJVIŠE UDRUŽENjA

PO formi organizovanja, većina socijalnih preduzeća u Srbiji su zapravo udruženja. Znatan je broj i zadruga, a najmanje je registrovanih društava sa ograničenom odgovornošću. Po trenutnoj regulativi, na finansijsku podršku države mogu da računaju pre svega baš ona u formi preduzeća.