Nuklearni otpad u Vinči već pola veka čeka rešenje

MUNICIJA sa osiromašenim uranijom iz bombardovanja, radioaktivni otpad iz medicine i industrije i drugi materijali koji zrače smešteni su privremeno u Vinču i tu se čuvaju duže od 50 godina. Iako je Srbija sopstvenim zakonima predvidela da će 2019. imati rešenje za trajno odlaganje nuklearnog otpada, do danas nije odabrana ni lokacija na kojoj bi odlagalište bilo izgrađeno, niti budžet za zidanje, niti se zna ko bi se tim poslom bavio.

Na sve ove probleme i moguća rešenje upozorava dr Ilija Plećaš, predsednik Nadzornog odbora JP "Nuklearni objekti Srbije", ukazujući na to da se Srbija, Zakonom o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj bezbednosti, koji je donet pre gotovo deset godina, obavezala da će 2019. imati rešenje za trajno odlaganje radioaktivnog otpada.

- Pre deceniju bila je formirana komisija koja je trebalo da se bavi projektom trajnog odlagališta radioaktivnog otpada - kaže dr Plećaš. - Ta komisija, međutim vrlo brzo je prestala da postoji, tako da ništa nije urađeno.

Cela deponija u Vinči pod kamerama

Naš sagovornik objašnjava kako postoje različiti tipovi trajnih odlagališta, zavisno od potreba države. Za Srbiju on predlaže model koji imaju Francuska i Španija. Reč je o takozvanim plitko ukopanim betonskim inženjerskim tranšejama. Kaže, ovakva skladišta su potpuno bezbedna za okolinu, pa navodi primer kako je Francuska jedno ovakvo odlagalište smestila u regiju Šampanj, u blizini čuvenih vinograda.

Procenjuje se da trajno odlagalište košta između 10 i 15 miliona evra, ali i da nije pitanje izbora da li ćemo da ga gradimo ili ne. Jedan od uslova i za ulazak u EU je sigurno čuvanje nuklearnog otpada. Oko 1.500 metalnih buradi sa opasnim materijalom nalazi se u Hangaru 1 i Hangaru 2 u Vinči i njima upravlja JP "Nuklearni objekti Srbije". Taj otpad se skuplja još od 1959, kada je osnovan Institut "Vinča", i dopreman je iz svih delova bivše SFRJ. Da bi bio smešten ispod zemlje i tamo bez opasnosti "ležao" 300 do 500 godina, opasni materijal mora prvo da bude prerađen.

- Hangar 1, u kome se čuva deo otpada, u veoma je lošem stanju. U Hangaru 2 situacija je nešto bolja, ali je odavno trebalo sav taj materijal preraditi i trajno uskladištiti. Kada su ti hangari pravljeni, predviđeno je da se otpad tu čuva godinu-dve - objašnjava Plećaš. - Izgrađen je Hangar 3 i napravljeno postrojenje za preradu otpada, ali JP NOS do danas nije dobilo licencu za to postrojenje.

Otpad iz Obrenovca na analizi u "Vinči"

Naš sagovornik kaže da bi prerada trebalo da počne što pre, da bi tako obrađen otpad odležao godinu-dve u novom hangaru, a da se za to vreme traži lokacija i gradi trajno odlagalište negde u Srbiji. Važno je, dodaje, da se toliki izvori zračenja ne drže više na 12 kilometara od centra Beograda.

RELATIVNO BEZBEDNI

VLADA Srbije formirala je 2008. komisiju koja je trebalo da odredi lokaciju za trajno odlagalište radioaktivnog otpada. Njena predsednica prof. dr Uranija Kozmidis Luburić tada je rekla da je Srbija nuklearno samo relativno bezbedna, a spominjala je 26 potencijalnih lokacija i rok do 2010. da odlagalište bude završeno.