PORESKA tolerancija na kraju najviše košta - radnike. Dok rade, uz neplaćene doprinose, ne mogu ni kod doktora, a ne stiču ni penziju. Trudnice kod nesavesnih poslodavaca ostaju bez plate i ikakvih prava. I dobijena presuda za neisplaćene zarade i poreze ne vredi ništa ako je firma u blokadi. Statistika raspršuje svaku nadu da će i od stečajne rasprodaje imovine i dinar preteći bivšim radnicima.

Pre rešavanja problema firmi u restrukturiranju, sindikati su procenjivali da je bez poreza i doprinosa radilo oko 420.000 radnika. Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, strahuje da ih je u tom statusu i danas možda čak i 200.000.

PROČITAJTE JOŠ - SERIJAL "NOVOSTI": Poreznici ćute o visini duga

- Prosto se nameće pitanje kako je moguće da država toleriše milionske poreske dugove, dok građanina ne pušta da ne plati 100 evra - upozorava Ranka Savić. - Mi dnevno intervenišemo zbog rešenja izvršitelja. Ljudi plaču i kukaju, ostali su bez posla i nemaju od čega da plate. Država i dalje šalje poruku da ima zaštićenih i onih koji su izloženi svim udarima. To stvara strašan osećaj nepravde. Samo vidite slučaj "Goše". To je privatna firma kojoj je tolerisano neplaćanje obaveza zbog bliskih veza vlasnika sa predsednikom Slovačke. Da su svi plaćali obaveze, pitanje je da li bi morale da se smanjuju plate i penzije.

GUBE I OBEĆANO AKO nema sredstava u stečajnoj masi, onda se radnicima zaostalih devet minimalaca isplaćuje iz Fonda solidarnosti. - Primer "Goše" pokazuje da je i ta zaštiti nesigurna - ističe Jablan Obradović. - U "Goši" sam bio kad je otvoren stečaj. Posle nekog vremena čuo sam da je tamo poništen stečaj. Kada je otvoren stečaj, unazad devet meseci imaju pravo kod Fonda solidarnosti. Sud je poništio taj datum i on ne važi. Od tada prolazi vreme, mesec do dva. Radnici ne rade, nemaju platu i ponovo je otvoren stečaj. Prazan deo između prvog i drugog otvaranja stečaja ulazi u devet meseci, ali nemaju pravo na naknadu u tom periodu. Sud je poništio stečaj, ali ne i rešenja o otkazu koje su radnici prvog dana dobili.

Najveći poreski dužnici, ma koliko im se tolerisali dugovi, na kraju završe u stečaju. Često, reklo bi se, prekasno. Radnici u ovoj situaciji mogu da računaju da će naplatiti makar posledih devet plata, uz prateće doprinose. To pravo mogu da ostvare preko Fonda za solidarnost. Ova institucija je, za 12 godina poslovanja, isplatila oko 42.000 radnika. To je budžet koštalo oko sedam milijardi dinara. Iz stečajne mase Fond je uspeo da povrati oko 1,15 milijardi dinara. Istovremeno odbijeno je oko 30.000 bivših radnika koji nisu ispunili uslove za naknadu.

PROČITAJTE JOŠ - Porezi slaba tačka

- Državne i društvene firme su nam do prošle godine bile jedini klijenti - objašnjava Jablan Obradović, direktor Fonda solidarnosti. - Privatne nisu bile još toliko razvijene i nisu došle do stečaja, ali sada je situacija drugačija. Sve je više privatnih. Ima slučajeva da je državna firma otišla u stečaj, pa je kroz reorganizaciju vraćena u život i prodata. Privatnik je posle godinu dana opet oterao u stečaj, pa radnici nekada i dva puta prođu kroz Fond solidarnosti.

Fond je formiran 2005. godine. Ubedljivo najviše zahteva je isplaćeno prošle godine - 5.400 radnika, jer je u stečaj oterano oko 10 do 15 velikih državnih firmi.

- Zaposleni po zakonu ima izvesnu zaštitu u slučaju stečaja, ali je u praksi ona potpuno obesmišljena - pojašnjava Obradović. - Firma se dok je živa očerupa, sve što vredi se izdvoji ili rasproda. U stečaj se otera kostur sa svim dugovima. Retko se iz stečajne mase isplate dugovi radnicima.

Ne plaća država samo tu. Milijarde je dala povezujući staž, a još milione isplaćujući radnike koji su spor dobili i u Strazburu, pred Evropskim sudom za ljudska prava. Samo u toku 2016. godine Državno pravobranilaštvo je isplatilo 287 miliona dinara po presudama ovog suda. Odštetu je pred domaćim sudovima tražilo ukupno 82.486 radnika potražujući 34,4 milijarde dinara, a pravo na naplatu je uveliko steklo 56.222 radnika nekadašnjih društvenih preduzeća koja su završila u privatizaciji i stečaju. Zato što i uz izvršnu presudu od države nisu dobili svoj novac, nekoliko hiljada pravdu je potražilo u Strazburu.

PROČITAJTE JOŠ - Poreske obaveze preduzetnika u Srbiji veće nego u Nemačkoj



GRAĐANIMA SE NE PRAŠTA

LIMIT duga za struju iza koga sledi isključenje zvanično ne postoje. U Beogradu se domaćinstvima toleriše do 10.000 dinara, mada se u pojedinim gradovima Srbije šalju opomene i za neplaćeni račun od 2.000 dinara.

Za "Srbijagas" su svi dužnici isti i privreda i domaćinstva. Isti su im, naime, troškovi isključenja i priključenja na gasnu mrežu. Za razliku od struje gde se ne naplaćuje isključenje, kod gasa je taj izdatak 2.928,32 dinara. Ponovni priključak je 4.134,62 dinara.

Komunalna preduzeća već godinama angažuju izvršitelje da bi naplatili svoja potroživanja. Dug stariji od godinu dana odmah im se prosleđuje, a njihovi troškovi znaju da budu koliko i račun. Tako je, na primer, račun od 23.000 dinara za komunalne usluge, zbog troškova izvršitelja i nagrada koje mu pripadaju, narastao na 45.000 dinara. Dužnicima se oduzima i do dve trećine penzije ili plate, bez obzira na to kolika je.

(Sutra: Sprega politike i tajkuna)