Srpske maline sve do dalekog Japana!

ČEKAJU je nekad i punih 45 dana. Tačno toliko srpska malina plovi svetskim morima ne bi li stigla do potrošača na zapadnoj obali Sjedinjenih Američkih Država ili prestonice Japana. Do Australije "jedri" 37, a Izraela 17 dana. Iz potpalublja ide pravo u radnju, ali ne zaobilazi ni palačinke i kolače. Društvo joj, zavisno od destinacije, prave i srpske šljive, kupine i višnje.

Japanske potrošače sa Srbijom ne vezuju samo naši slatki plodovi. Vole Japanci i da nose zlatiborske motive ispredene u čuvenim sirogojnskim radionicama. Nema ih mnogo, ali najuporniji izvoznici iz Srbije kupce pronalaze na najzahtevnijim "svetskim pijacama".

ROČITAJTE JOŠ: "Šumadinac" ide u Rusiju, kod nas povoljnije "Lade"

- Nije lako ispuniti zahteve razvijenih tržišta - objašnjava Vera Popović, direktor prodaje "Eliksir fuda", koji svoje smrznuto voće i povrće izvozi. - Morali smo da ispunimo sve neohodne sertifikate. U SAD ne izvozi niko bez FDA sertifikata, dozvole njihove agencije za hranu i lekove. Mi smrznuto voće pakujemo u kontejnere, a oni iz riječke luke kreću na dugu plovidbu. Putuju na sve strane sveta. Trošak je otprilike 30 centi po kilogramu. U SAD, pored malina, šaljemo i šljive. U Australiji jedu i naše kupine, a u Izraelu i višnje.

PROČITAJTE JOŠ: Ajvar za Nemačku

"Sirogojno kompani" nastavila je tradiciju proizvodnje ručno rađenih odevnih predmeta od vune. Od 2000. godine otkupljuju i voće. Imaju tako dve potpuno različite linije proizvoda - zamrznuto i sušeno voće i ručno pletenu odeću. Zajednički imenitelj je saradnja sa stanovništvom zlatiborskog regiona i slična izvozna tržišta.

- Najveći deo naših ručno pletenih proizvoda, oko 70 odsto proizvodnje, izvozi se i prodaje na tržištima skandinavskih zemalja, Francuske, Nemačke, Rusije, ali i Japana i SAD - kaže Ana Ljubojević, direktor razvoja "Sirogojno kompani". - Generalno su ovi proizvodi više zanimljivi strancima, ali veoma smo ponosni na činjenicu da ih nosi sve više mladih ljudi u našoj zemlji. Razlikuju se zahtevi kupaca na različitim tržištima, ali ono na čemu već decenijama gradimo svoju reputaciju su kvalitet i trajnost proizvoda i materijala koji koristimo, 100 odsto islandska vuna, kao i veština i kvalitet ručne izrade.

Ova kompanija u inostranstvo plasira i 90 odsto svog drugog proizvodnog programa - zamrznutog i sušenog voća. Uglavnom se izvoze u maloprodajnom pakovanju pod robnim markama evropskih i svetskih maloprodajnih lanaca.

- Pored zemalja Evropske unije, izvozimo u Japan, SAD, Kanadu, Australiju, Indiju - ističe Ana Ljubojević. - Kod proizvodnje hrane je na prvom mestu zdravstvena ispravnost, čemu smo maksimalno posvećeni, i, naravno, kvalitet voća. Japansko tržište je naravno i u ovoj oblasti veoma zahtevno, jer podrazumeva konstantno i kontinuirano unapređenje kvaliteta, ali kroz saradnju sa japanskim kupcima može se mnogo naučiti i unaprediti u samom procesu proizvodnje i generalnom odnosu prema poslu.

Iz Srbije na daleke kontinente putuju i sredstva za higijenu. Iz kruševačke fabrike, nekadašnje "Merime", a danas dela "Henkela", jedan proizvod odavno "gostuje" u Australiji i Južnoj Koreji.

- Proizvodi iz Kruševca stižu ne samo do Južne Koreje, Australije, već i do Meksika, Saudijske Arabije i Sjedinjenih Američkih Država - objašnjava Đorđe Popović, direktor sektora deterdženata i kućne hemije u "Henkelu". - Posebno se izvoze higijenska sredstva, "bref" kuglice za osvežavanje toaleta. Ključno je što su male. Lako se transportuju i nisu potrebna prevelika logistička sredstva, tako da se isplati slati ih. U Australiju putuju avionom, a u Meksiko - brodom.

MAŠINE NA VRHU LISTE

U PRVIH deset meseci 2017. godine iz Srbije je u svet otišla roba vredna 12,6 mlijardi evra. Istovremeno smo na strane proizvode potrošili 15,9 milijardi evra.

Izvozni aduti Srbije su, kako pokazuju statistički podaci, električne mašine i aparati, drumska vozila, povrće i voće, obojeni metali i proizvodi od kaučuka.