Tesla ne sme da se spiska

DUGOGODIŠNjI zakup beogradskog aerodroma "Nikola Tesla" državnoj kasi će doneti 417 miliona evra. Malim akcionarima od "Vansijeve" ponude za koncesiju ostaje 84 miliona evra. Kako će ih iskoristiti - na njima je, ali su ekonomisti jasni kada je u pitanju država. Bezbrižno troškarenje ne dolazi u obzir. Novac od koncesije treba uložiti u razduživanje, infrastrukturne projekta, a bilo bi najpametnije finansirati poslove koji će budžetu donositi veći profit od samog aerodroma.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, smatra da novac koji treba da stigne nije toliko veliki da bi nešto promenio.

- Poređenja radi, spoljni dug je u prošloj godini smanjen pet puta više od tog iznosa - ukazuje Nikolić. - Dobro je što će biti priliva. Može da se pojača razduživanje prema spolja. Moguća je podrška infrastruktnim projektima, mada mi nemamo problem sa likvidnošću budžeta. Ne postoji problem ni sada da se oni finansiraju. Mi imamo više problema sa samim projektima. Dobro je da je obezbeđen finansijski stimulans, ali ne postoje sada posebno važna, urgentna mesta gde bi taj novac trebalo da uložimo.

Ekonomista Stojan Stamenković nema dileme kako novac ne sme da se iskoristi - ne sme u potrošnju.

- Najvažnija stvar je da taj novac ne ode u potrošnju. Kada je "Telekom" prodat Italijanima 1997. godine, on je otišao u potrošnju - priseća se Stamenković. - To je podiglo industrijsku proizvodnju za pet ili šest meseci. I tu se završila priča.

PROČITAJTE JOŠ - "Tesli" cena 10 puta veća "Tesli" cena 10 puta veća

Aerodrom "Nikola Tesla" je profitabilno državno preduzeće. Zato ekonomista Mahmut Bušatlija veruje da je, pre raspisivanja koncesije, valjalo naći projekat koji će državi donositi veći prihod od Aerodroma i u njega uložiti novac.

- Ako imate profitabilni projekat u državnom vlasništvu, a to je Aerodorom, sve pare koje dobijate treba uložiti u nešto što donosi više para od Aerodroma - objašnjava Bušatlija. - I tu je problem. Mi tih projekata nemamo. Trebalo je pre koncesije utvrditi u šta da se uloži, a da donosi više novca od Aerodoroma.

GARANTNI FOND

PRVI čovek Republičkog zavoda za statistiku, Miladin Kovačević, predlaže da se novcem od koncesije osnuje garantni fond. - Gotovo je izvesno da će se nastaviti slična monetarna politika. Sledeća godina bi trebalo da bude vrlo komotna - smatra Kovačević. - Nastaviće se refinansiranje javnog duga. Na svetskim finansijskim tržištama je moguće plasirati evroobveznice. To je još uvek godina finansijske komocije. U perspektivi nas očekuje smanjenje tog komfora, povećanje kamatnih stopa. Zato vidim da bi se sredstva od koncesije mogla iskoristiti za formiranje jednog garantnog fonda za finansiranje profitabilnih projekata i jedna vrsta kompenzacije za ovu komotnu poziciju.