Uvećanje penzija: Procenti i dalje problem

TAS na penzionerskoj vagi još nije pretegao. Ni posle nekoliko nedelja najavljivanja i pregovaranja, još se ne zna za koliko bi tačno penzije mogle da budu uvećane. I dok ekonomisti licitiraju sa pet odsto uvećanja, Fiskalni savet ocenjuje da bi najbolje ekonomsko rešenje bilo da se čekovi svima povećaju za 2,5 odsto, a da se ostatak koristi na delimično vraćanje penzija onima od kojih je uzeto na početku fiskalne konsolidacije pre tri godine, dotle iz Nemanjine 11 stiže uverenje da će "povećanje biti značajno".

Prema mišljenju Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, ekonomski štetno bi bilo da plate i penzije rastu iznad rasta BDP-a jer time ne bi bio postignut privredni rast.

PROČITAJTE JOŠ: Penzije i plate mogu da rastu do pet odsto

Za prof. dr Ljubomira Madžara to što kaže Fiskalni savet je uvek dobro promišljeno i sama činjenica da oni predlažu stvara respekt i poverenje.

- Važno je da je konačan zbir procenta jednak pet, a toliko će prema procenama porasti BDP - kaže prof. dr Madžar. - Dobra je ideja da uvećanje bude iz dva dela i mislim da je iznos procenata koliko će ići na povišicu, a koliko na dug proizvoljan. Da li će to biti tri plus dva ili četiri plus jedan, nije toliko važno, kao logika da se ne prelazi pet odsto. Dobra je ideja jer će vraćanjem dela duga država da obavi svoju fiskalnu funkciju i na taj način da likvidira deo svog tereta.

Mihajlo Radović, predsednik Udruženja sindikata penzionera, ističe da je stav njihovog udruženja od početka isti i da oni traže da im se vrati deo penzija uzet "zakonom otimanja", pa onda sve ostalo.

- Ovo nije nikakvo povećanje, već vraćanje naših para oduzetih pre tri godine - kaže Radović. - Već godinama nema ni usklađivanja primanja najstarijih.

On naglašava da USPS čeka Ustavni sud da donese bilo kakvu odluku, pozitivnu ili negativnu, kako bi ispoštovali proceduru i podneli tužbu Strazburu.

- Ponovo ćemo pokrenuti akciju u Fondu PIO oko izdavanja rešenja za umanjenje, jer želimo da imamo jasnu sliku o tome koliko je kome zakinuto - kaže naš sagovornik. - Što se tiče procenata i licitacija oko njih, čini mi se kao da oni koji se time bave nemaju istu računicu pred sobom i na taj način dovode u zabludu ogroman broj penzionera. Fond PIO i Ministarstvo za rad moraju da se uključe u rešavanje ovog problema.

Profesor dr Nada Novaković sa Instituta društvenih nauka u Beogradu smatra da sa strane posmatrano izgleda da je doneta mera štednje nužna, neizbežna kao sudbina, pa vlast ne može za to da bude odgovorna. Da zakon o umanjenju penzija nije donet, država bi, često se čulo, otišla u bankrot.

- S druge strane, treba reći da je država selektivna i kad deli jednokratnu pomoć. Kada štrajkuju prosvetni radnici, a oni su ovim zakonom takođe pogođeni, država gasi nezadovoljstvo, doduše samo kad mora, obećanjem ili isplatom novčane pomoći. Tako se ne odnosi prema mnogima u drugim javnim službama, kao u nauci na primer. Na taj način unose se novi faktori razdora i nezadovoljstva među već ugroženim srednjim slojevima - objašnjava dr Novaković.

PROČITAJTE JOŠ: Plate veće 10, a penzije 5 odsto