Komentar: Banke

MALI čovek obično zanemi pred velikim sistemom kakav je bankarski. Ili, pak, zaludu viče ukazujući na nepravdu. Tek poneki odvaži se da sudskom tužbom dokaže da ga je banka izigrala naplativši nešto na šta nije imala pravo. S jedne strane je konglomerat od 30 banaka, koji godišnje, samo od kamata, prihoduje milijardu evra i još 425 miliona od raznih naknada i provizija. S druge - zaduženi građani Srbije koji grcajući otplaćuju sedam milijardi evra raznih kredita.

Davno je iskusni srpski bankar rekao da su svi krediti, u svakoj banci, isti - ako ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji, bilo da se trošak zove kamatna stopa, provizija za obradu kredita, naknada banke... Kamate su promenljive i nema šanse da ikada budu na štetu banke. Problem je kada želja za profitom pređe sve granice, pa banke kamate podižu po svom ćefu. Kada rate računaju po, za sebe, povoljnijem kursu. Kada hvale jeftinoću kredita u švajcarskim francima, pa sada dužnici sa pola otplaćenog kredita duguju duplo više od vrednosti stana. Ili kada trošak svog osiguranja bezobrazno prevale na dužnika...

Spas od bezobrazluka je, nažalost, samo u sudskoj tužbi. Jer, čini se da se pojedine banke u Srbiji ponašaju po principu: ako prođe - prošlo je. Pa ko hoće svoje pare nazad neka nas tuži. A bankari dobro znaju da većina dužnika to neće učiniti. Jer nemaju para za sudske troškove, ili misle da nemaju šanse protiv sistema. A možda, jednostavno, ne znaju svoja prava.

Ali, kada se neki drugi dužnik izbori za sebe, svoja prava i svoj džep, ta pravosnažna presuda postaje "sveto pismo" za ostale sapatnike "u istim cipelama". I tada samo od oštećenog dužnika zavisi da li će banci i dalje moći "da prođe"...

Pročitajte još:

Radnici ''Goše'': Čekamo danas uplatu - početak rada u ponedeljak

Koridor 10 daje krila jugoistoku Srbije

Rekordan broj putnika na beogradskom aerodromu

Od januara voz preko Žeželja