DA je Srbiji potrebna velika, jaka i moderna građevinska kompanija koja bi mogla da radi najvažnije infrastrukturne projekte u zemlji i inostranstvu, slažu se i resorna ministarka Zorana Mihajlović, i stručnjaci u ovoj oblasti. Iako je ministarka nekoliko puta ukazivala na značaj takvog preduzeća, nadležni ne žele da otkriju da li postoji plan o formiranju potpuno nove firme ili se radi na udruživanju već postojećih preduzeća.

Gotovo sve domaće kompanije koje su nekada gradile širom sveta propale su zbog neuspešnih privatizacija, a jedan od retkih koji su odoleli je "Energoprojekt", o čijoj se sudbini ovih dana odlučuje. Prema nezvaničnim informacijama, upravo bi ova firma, koja trenutno zapošljava nešto više od 300 radnika, a u kojoj država ima oko 30 odsto akcija, mogla da bude jezgro budućeg građevinskog giganta.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije, smatra da je ideja o osnivanju državne građevinske kompanije dobra, jer nam je potrebna takva firma, koja bi imala bar 1.500 ili 2.000 radnika. On kaže da država može da "izgura" tu priču, ali da mora da uloži dosta novca i da obnovi radnu snagu.

- Rešavanjem problema građevinske industrije, uz poljoprivredu i informacione tehnologije, završili bismo posao za masovno zapošljavanje ljudi. Činjenica je da kada radi građevinska industrija i najzabačenije selo radi - napominje Rodić. - Potrebna nam je firma koja ima stručnjake, mehanizaciju i jaku banku iza sebe, zbog garancija. Naša preduzeća, poput "Kompgrapa", "Rada" i "Trudbenika" radila su svugde po svetu, a ostao nam je samo "Energoprojekt" i mislim da bi njega i "Mostogradnju", "Jedinstvo" i "Puteve Užice" trebalo sačuvati.

Rodić ističe da je pre dve decenije u Srbiji bilo 150.000 do 170.000 građevinskih radnika i podseća da je, u međuvremenu, srpsku građevinsku operativu država u potpunosti zanemarila, a velika preduzeća su počela da propadaju. Epilog je akutni nedostatak kvalifikovane radne snage. S tim problemom suočavaju se i države u okruženju, jer neimari u potrazi za boljom zaradom odlaze u zemlje EU. Veći problem od toga je, ipak, što stolice u građevinskim školama već godinama ostaju gotovo prazne. Na pojedine profile ne upiše se nijedan đak.

DA NAM OBJEKTE NE GRADE STRANCI PROFESOR na Građevinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Senić smatra da je Srbiji više nego neophodna makar jedna velika i jaka građevinska firma. - Ne postoji nijedan razlog da naše puteve, železnice, elektrane grade stranci - ističe Senić. - Srbija, takođe, mora da se vrati na tržišta na kojima već ima impozantne reference, gde su naši ljudi realizovali najzahtevnije projekte. Formiranje takve kompanije će biti veliko iskušenje, ali sam siguran da imamo dovoljno kompetentnih ljudi.

Petar Rakas, strukovni inženjer građevinarstva, specijalista i profesor u Građevinskoj školi u Beogradu, smatra da bi izvesnost zaposlenja, uz sigurne i solidne zarade doveli do većeg upisa đaka.

- Građevinske škole imaju više mogućnosti da prime veći broj redovnih učenika za zanatske, trogodišnje i tehničarske četvorogodišnje obrazovne profile nego u dosadašnjem periodu - kaže Rakas. - Moguće je i vanredno školovati odrasle osobe koje rade bez odgovarajuće kvalifikacije.

On napominje da građevinske škole imaju programe stipendiranja učenika, da im se nude sigurno zaposlenje, smeštaj u učeničkim domovima i praksa u firmama.

Kada se pogleda statistika, ne bi se reklo da imamo manjak radne snage u ovoj oblasti. Naime, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima čak 13.964 osobe sa nekom od diploma ove struke. Činjenica je, međutim, da je među onima koji traže posao najviše visokoobrazovanih i tehničara, a najmanje zanatlija. Samo tesara i zidara ima oko hiljadu, a rukovalaca jednostavnim građevinskim mašinama 576.

Razlog što na spisku ima mnogo građevinaca poznavaoci ove tematike vide i u sivoj zoni, odnosno praksi poslodavaca da ne prijavljuju neimare, pa oni praktično rade sa biroa. Sonja Vukanović, predsednica Samostalnog sindikata putara Srbije, ističe da naša zemlja i dalje ima vrsne građevinske radnike. Dodaje da vlasnici firmi neće da ih plate, a oni više neće da rade za džabe.

- U firmama kasne plate, a radnici nemaju ni overene zdravstvene knjižice - priča Vukanovićeva. - Naši ljudi su gradili po celom svetu i bili uvažavani, a dovedeni smo u situaciju da smo u svojoj zemlji potcenjeni. Kvalifikovani i stručni majstori neće da rade za 20.000 dinara.

UČI ILI ĆEŠ NA GRAĐEVINU

PREDSEDNICA Samostalnog sindikata putara Sonja Vukanović kaže da je za problem sa upisom učenika u građevinske škole krivo i vaspitanje.

- Deci se odmalena govori da uče ili će u suprotnom ići na građevinu. To je potpuno pogrešno i zato i ne treba da čudi što su te profesije potcenjene - smatra Vukanovićeva. - Ispada da se upisuju samo oni koji nemaju drugi izbor zbog nemaštine.

PODACI

* 11.530 Privrednih društava posluje u građevinskom sektoru
*
116.000 Radnika je zaposleno u građevinskim delatnostima
* 4.029 Građevinaca se tokom prvih šest meseci ove godine zaposlilo