Satelit snima polja duvana

ZA sledeću nedelju je najavljeno pokretanje novog sistema koji će pomoći u borbi protiv ilegalne trgovine duvanom. Naime, "Japan tabako" uvodi satelitski nadzor uzgoja ove biljke. Ovakva kontrola će u velikoj meri pomoći državi u unapređenju praćenja i sankcionisanja ilegalne trgovine. Prema poslednjim podacima, trećina prodaje duvana i cigareta se odvija u sivoj zoni.

Duvanska industrija je inače jedan od najvećih poreskih obveznika u regionu, i njen doprinos iznosi 2,6 milijardi evra. Samo je JTI platio porez u vrednosti većoj od 470 miliona evra u regionu u 2016. godini. U Srbiji, duvanska industrija čini 11 odsto svih budžetskih prihoda.

- Naša industrija je važan faktor stabilnosti fiskalnih sistema, pod uslovom da akcize budu predvidive i kreirane tako da se uzima u obzir kupovna moć stanovništva - rekao je Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji JTI za Zapadni Balkan.

Osim kontrole na samim poljima duvana, i postepeno povećanje akciza može da bude udarac za sivu zonu, kako ne bi bilo velikog uticaja na budžet potrošača.

Minimalno akcizno opterećenje u zemljama članicama EU iznosi 90 evra na 1.000 cigareta i, po pravilu EU, to je cilj koji zemlje kandidati za ulazak u EU treba da postignu u roku od četiri godine nakon pristupanja. Sve zemlje kandidati u regionu trenutno imaju akcizne kalendare, ali ne idu sve postepeno i jednakim tempom ka akciznom minimumu koji se primenjuje u EU.

Na primer, dok je trenutna minimalna akciza u Makedoniji 33 evra na 1.000 komada, u Srbiji i u Crnoj Gori ona iznosi 54 evra na 1.000 cigareta, a u Bosni i Hercegovini čak 62 evra na 1.000 cigareta. Istovremeno, vlade pojačavaju napore protiv krijumčarenja i sive ekonomije uopšte, na taj način omogućavajući da se prikupe planirani prihodi, kaže Pekez.

Akcizni kalendari koji se oslanjaju na predvidiv i postepen rast akciza u zemljama regiona predstavljaju ključ za povećanje budžetskih prihoda i sprečavanje ilegalne trgovine.

- Praksa usvajanja akciznih kalendara je dobra - ističe Pekez. - Velika poreska povećanja, čak i kad su predviđena kalendarom, ukoliko ne uzimaju u obzir kupovnu moć, dovode do šokova na tržištu, ekspanzije ilegalne trgovine i gubitaka poreskih prihoda.

KOD NAS DOBRA PRAKSA

GOVOREĆI o zemljama sa dobrim praksama postepenog rasta akciza, Pekez je naveo primer Srbije, gde su zajednički napori države i industrije doveli do optimalnog akciznog kalendara koji danas rezultira konstantnim rastom budžetskih prihoda. Međuresorna komisija za borbu protiv sive ekonomije, koju predvodi ministar finansija Dušan Vujović, uspela da poveća budžetske prihode za 73 miliona evra samo u prvom kvartalu ove godine.