Malinari opet na ulici

PRVE gajbice "crvenog zlata" iz malinjaka širom Srbije stižu u hladnjače, berba će biti u punom jeku tek za dve nedelje, a akontna otkupna cena od 100 dinara koju hladnjačari nude izazvala je gnev proizvođača koji će narednih dana doneti odluku o protestima, blokadama saobraćajnica i otkupnih mesta. U preseku "mršave" svetske ponude maline, jasno se vidi da ako cena ne bude duplirana, milioni evra naći će se na računima, kako poljoprivrednici tvrde - tajkuna, monopolista i mešetara.

- Tokom naredna dva dana donećemo odluku o protestima, izvesno je da ćemo morati da obustavimo berbu, da blokiramo puteve i hladnjače. Niko ne može da poveruje da su se monopolisti usudili, da u sezoni kada je rod širom sveta pobacio za 40 do 70 odsto, ovako otvoreno krenu u pljačku - kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača jagodičastog voća "Malinari Srbije" koja okuplja 50 najvećih udruženja u državi. - Sastanak sa predstavnicima Ministarstva poljopivrede je otkazan. Ponuđeni novac nije cena već ponižavanje srpskog seljaka i početak kraja ovoga što je od domaće poljoprivredne proizvodnje ostalo.

Radović dodaje da berbu treba obustaviti da seljaci po okončanju berbe ne postanu "dužničko roblje". Istovremeno, iz Ministarstva poljoprivrede saopšteno je "da će država učiniti sve da spreči monopol na tržištu". Ovaj stav se, međutim, ne oslikava na terenu. Oglasili su se i hladnjačari, oni tvrde da je niska cena ponuđena "zbog neprodatih zaliha od prošle i pretprošle godine."

- Hladnjačari su obazrivi jer im je ostalo puno maline, a imamo i problem što se tiče kvaliteta. Svaki deseti kamion se kontroliše, pa moramo pratiti svetske trendove da bi smo sačuvali brend po kome smo u svetu prepoznatljivi - stav je Radoja Cvetića, direktora kompanije "Master frigo fruts".

Uprkos tvrdnjama otkupljivača, uoči ovogodišnje berbe, uočen je trend pojačanog izvoza. Prošlogodišnje zalihe su u martu i aprilu izvožene po ceni od 2.33 do 2.40 evra, a potražnja je do sada nezabeležena za ovaj period.

U užičkoj Poljoprivrednoj savetodavnoj službi objašnjeno je, da će prolećni mrazevi, velika količina kiše i grad u pojedinim mestima, uzeti svoj danak. To znači da hiperprodukcije u Srbiji nema, a značajan manjak roda zabeležen je i na svim konkurentskim tržištima. Na vremenske neprilike, kažu agronomi, nadovezale su se bekterijske infekcije, pa u zasadima imamo visok stepen oštećenja .

U sadašnjim okolnostima, uoči najvećih rashoda za malinare, angažovanje oko 20.000 berača samo u ariljskom i užičkom kraju predstavljaće direktan put u propast za većinu proizvođača.

- Za svakog berača potrebno je obezbediti dnevnicu od 2.000 do 3.000 dinara, a na ovaj iznos treba dodati hranu i krov nad glavom. Tržišna otkupna cena jedina je garancija da proizvođači godinu neće završiti "u debelom minusu". Činilo se do pre nekoliko dana da će dobra saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede uroditi plodom, ali se sada sve izjalovilo - ne kriju gnev i razočaranje malinari. - Mi izvozimo uz posrednike, nema slobodne trgovine, a hladnjačari sve više uvoze malinu iz susednih država. Ako se u narednim danima sramna ponuda otkupljivača ne duplira, biće to kraj ere u kojoj je Srbija imala proizvodnju ovog voća.

PLAĆAJU KEŠOM

Berba maline počela je u Mačvansko - kolubarskom okrugu, uz akontnu cenu od 100 do 120 dinara, dok pojedini otkupljivači plaćaju i 147 dinara i to kešom. U ariljskom, užičkom, bajinobaštanskom, ivanjičkom kraju gde se nalazi 90 odsto zasada, iz malinjaka će se tokom narednih desetak dana iznositi tek po neka gajbica zrelog voća.