Za dve decenije „Telekom” došao do deset miliona korisnika

TELEKOM Srbija posluje punih 20 godina. Za to vreme višestruko smo uvećali broj korisnika, sa dva miliona na deset miliona građana i firmi koji koriste različite usluge "Telekoma" u regionu. Uz fiksnu telefoniju, koja je bila jedina u našoj ponudi tokom 1997. godine, pa preko mobilne telefonije, stigli smo i do distribucije TV sadržaja, usluga brzog interneta, ali i novih, savremenih servisa koje nudimo korisnicima u korak sa svetom. Već četiri godine "Telekom" na tržištu telekomunikacija u Srbiji drži tržišno učešće od 46 odsto. I ne posustaje, već planira nove investicije i nove usluge.

Ovim rečima generalni direktor "Telekoma Srbija" Predrag Ćulibrk, u razgovoru za "Novosti", sumira prethodne dve decenije postojanja jedine domaće telekomunikacione kompanije, nazvavši je ozbiljnom korporacijom koja danas, sa svojih 14 zavisnih firmi, posluje u šest zemalja regiona.

* Kako posluju dve firme ćerke "Telekoma" u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori?

- Otkako je podelom nekadašnjeg PTT sistema, 1997. godine, na "Poštu Srbije" i "Telekom Srbija", nastala ova kompanija, njen razvoj kretao se u dva pravca. Jedan je razvoj novih usluga i servisa, a drugi osvajanje regiona. Kroz akviziciju "Telekoma Srpske" postali smo vlasnik kompanije u susednoj BiH. U mobilnoj telefoniji pružamo usluge u celoj BiH, dok smo u fiksnoj orijentisani na područje gde imamo infrastrukturu, a to su područje Brčko distrikta i Republika Srpska. Tu smo definitivno lideri po pružanju usluga interneta, TV i fiksne telefonije, dok nam je u mobilnoj telefoniji tržišno učešće iznad 90 odsto. Kvalitetnu utakmicu u mobilnoj telefoniji igramo na tržištu cele BiH.

* A Crna Gora?

- Na tržište Crne Gore ušli smo kupujući treću licencu, i tržišnu utakmicu vodimo sa dva velika "igrača" - norveškim "Telenorom" i "Dojče telekomom", i od nule smo došli do pozicije od 29 odsto tržišnog učešća. Tu još ima prostora za rast. I upravo na crnogorskom tržištu smo se orijentisali na razvoj kablovske infrastrukture.

* Akvizicije "Telekoma" nisu bile samo geografske.

- Kroz akvizicije, pre svega kanala Arena sport, dobro smo pozicionirani, i među dve smo najpoznatije sportske TV kuće na prostoru bivše Jugoslavije. Takođe, odnedavno smo počeli da pružamo finansijske usluge kroz akviziciju MTS banke.

* Ko je ciljna grupa vaših klijenata iz ugla banke?

- Nama nije fokus samo na mladim, urbanim korisnicima iz Beograda, Novog Sada i Kragujevca, na primer. Nama je ciljna grupa svaki građanin Srbije, pa pokušavamo da napravimo spregu između digitalnog i onoga što ljudi u našoj zemlji trenutno koriste. Zato MTS banka neće naplaćivati ni dinar provizije za podizanje novca sa bilo kog bankomata, bilo koje banke u Srbiji, a održavanje računa biće besplatno, kao i plaćanje putem elektronskog i mobilnog bankarstva. Uskoro ćemo u ponudi imati i keš kredite, čije će rate moći da se plaćaju kroz mesečni račun za telefon.

* I ove godine planirate isplatu dividendi?

- Tokom četiri godine, otkako sam na čelu "Telekoma Srbija", isplatili smo 300 miliona evra dividendi, investirali smo 500 miliona evra, dok smo dug kompanije smanjili sa 700 na 300 miliona evra. Ove godine planiramo isplatu 11 milijardi dinara dividendi, od kojih državi pripada osam milijardi. Građani koji su dobili besplatan paket akcija "Telekoma" dobiće po 362,7 dinara od profita naše kuće.

* Pokrenuli ste značajne investicije za fiksnu infrastrukturu.

- Prošle godine smo potpisali ugovor vredan 150 miliona evra sa kompanijom "Huavej". Predviđeno je da se tokom tri godine radi na unapređenju kvaliteta fiksne infrastrukture koja će obezbediti brži pristup internetu. To je neophodno za uvođenje sada dostupnih, ali i onih trenutno nezamislivih, novih usluga, o kojima trenutno ne možemo ni da sanjamo. Od elektronskih usluga, pa do virtuelne realnosti, gejminga, veštačke inteligencije... Ta infrastruktura podrazumeva dovođenje optičkih kablova do što više domova u Srbiji. Lane smo ih ugradili oko 1.500 kilometara. To će sve uticati na povećanje kvaliteta ukupnog poslovnog ambijenta u Srbiji.

* Na koji način?

- Procene su da porast udela korisnika širokopojasnog interneta za 10 odsto povećava bruto domaći proizvod jedne zemlje za jedan procenat. A da duplo brži internet utiče na rast BDP za 0,3 odsto.

ĆERKA FIRMA NA KOSOVU

* Kakav je "na terenu" rezultat Briselskog sporazuma kada je reč o telekomunikacijama?

- Briselskim sporazumom omogućeno nam je da "Telekom Srbija" na području KiM legalno posluje, umesto na 22 lokacije, na oko 30, dok će broj baznih stanica sa 26 porasti na 79. Tako će i tamošnjem stanovništvu u narednih nekoliko nedelja biti dostupan 4G signal mobilne MTS telefonije. Na taj način će naši ljudi dobiti kvalitetan servis i u južnoj srpskoj pokrajini. Takođe, južno od Ibra, gde su bile prekinute sve fiksne mreže "Telekoma", sada je prvi put posle sedam-osam godina i ova infrastruktura povezana i naši ljudi bez problema mogu da se putem fiksnih telefona čuju sa familijom i prijateljima u ostatku Srbije.