Borislav Borović: Menice - spas od dugova

JEDINI logičan model finansiranja velikih državnih investicija u Srbiji je izdavanje menica i obveznica kojima bi se plaćali izvođači radova. Domaćih, naravno, čime bi se izbeglo dodatno zaduživanje kod banaka i međunarodnih fondova i smirio javni dug.

Poslednjih decenija većina država, generalno, velike investicione projekte finansira isključivo iz kredita i tako nekontrolisano povećava javni dug, čime ozbiljno ugrožava dugoročnu finansijsku stabilnost, a neretko i državu dovodi na rub bankrota.

Primer Grčke najbolje odslikava tu filozofiju, gde je i nakon "spasonosnog" reprograma s međunarodnim finansijskim institucijama, i uprkos nepodnošljivo rigidnim merama štednje, spoljni dug još više narastao i tom galimatijasu se ne nazire kraj.

Nerazvijene zemlje to najčešće rade preko spoljnjeg zaduživanja, čime dodatno urušavaju monetarni sistem zemlje i dugoročno vrše pritisak na domaću valutu. One sa tako visokim javnim dugom ulaze u spiralu ogoljene finansijske nesuverenosti, i onda im nije dozvoljeno da vuku poteze kojima bi na jedini logičan način izvukle ekonomiju na "zelenu granu".

Koje bi to bile logične mere i potezi, koji su, u ovim okolnostima, zaduženim i finansijski nesuverenim zemljama praktično zabranjeni?

Prethodno se mora istaći specifična situacija Srbije, u kakvoj se ne nalazi nijedna zemlja u Evropi, a tiče se novčane mase domaće valute u opticaju. Dok sve razvijene zemlje imaju odnos novčane mase i nacionalnog BDP u rasponu između 70 i 88 posto, u Srbiji imamo novca u odnosu na BDP na nivou od 15 posto.

To je katastrofalan pokazatelj, posebno ako se zna da nijedna druga evropska država nema manje od 45 odsto domaće valute u odnosu na BDP.

Pravo je čudo kako naša privreda uopšte funkcioniše i kako imamo ijednu likvidnu kompaniju, mada je i u ovim okolnostima mnogima od njih solventnost neupitna. I zato te naše kompanije, umesto za razvojne projekte, kredite uzimaju za likvidnost, što je problem sam po sebi.

Iako je ovo stanje ogroman ograničavajući faktor razvoja i funkcionisanja privrede, ono se može pretvoriti u šansu ako se promeni monetarno-finansijska politika.

Ispravljanje ovog neobjašnjivog disbalansa značilo bi injekciju od oko 14 milijardi evra u dinarima, sukcesivno sledećih pet-šest godina, što bi samo po tom osnovu značilo direktan rast privrede od između pet i šest posto.

To ne bi bilo "kvantitativno popuštanje" kao što se trenutno radi u EU ili SAD, gde se pri stanju optimalne veličine novčane mase moralo precizno raditi da se ne bi izazvala inflacija. To bi bilo samo ispravljanje zatečene monetarne neravnoteže i "upumpavanje" nedostajućeg novca za normalno funkcionisanje ekonomije. "Kvantitativno popuštanje" se može primeniti u nekoj narednoj fazi, kao način stimulisanja opadajuće privredne aktivnosti ukoliko bude potrebno.

A logičan model koje bi zemlje trebalo da primene u finansiranju velikih državnih investicija, čijom primenom bi izbegle nenormalno zaduživanje kod banaka i međunarodnih fondova je, između ostalog, izdavanje sopstvenih menica kojima bi se plaćale domaće kompanije - izvođači radova i ostali dobavljači.

Ove menice bile bi svojevrsno sredstvo plaćanja sa privlačnom kamatom, koje bi se (na kraju) rediskontovale od strane NBS i na taj način bi se vršila primarna emisija novca, koja je sada praktično zabranjena. Centralna banka može u cilju podsticanja ostale proizvodnje emitovati druge državne hartije od vrednosti sa takođe atraktivnim kamatama kojima bi pokrenula privredni zamajac. Tako bi povećanom proizvodnjom, uz pravičnu i podsticajnu fiskalnu politiku, država obezbeđivala potrebna sredstva za otkup emitovanih državnih obveznica i menica.

Naravno, uslov je da bi se ove operacije morale striktno kontrolisati uz strogo pridržavanje propisanih pravila kako bi se isključile bilo kakve zloupotrebe. Sa povećanjem obima proizvodnje koordinirano bi se povećavala i količina novca u opticaju. Tako bi se eliminisala opasnost od inflatornih potresa, mada je u slučaju Srbije i pomenutog nedostatka novčane mase takva opasnost gotovo isključena do trenutka uspostavljanja monetarne ravnoteže oko novčane mase.

Borislav Borović, Forum nezavisnih ekonomista