DA bi se od pepela sa deponija širom Srbije moglo izgraditi oko 2.000 kilometara auto-puta, što predstavlja razdaljinu od Beograda do Londona, priča se već godinama. Činjenica je, međutim, da od 2015. godine kada je doneta Uredba o upotrebi pepela u građevinarstvu, ovaj materijal nije nikada upotrebljen za te svrhe.

Zoran Drobnjak, direktor "Puteva Srbije", za "Novosti", otkriva da će prva probna deonica na kojoj će se pepeo koristiti biti petlja u Obrenovcu, sa koje će se vozači uključivati na novu trasu Koridora 11.

- To je oko 200 do 300 metara puta koji ćemo napraviti da bismo mogli da pratimo ponašanje pepela - objašnjava Drobnjak. - Ako se ta tehnologija dobro pokaže i kada u nju budemo sigurni, koristićemo je i za auto-puteve i za magistralne puteve gde su veliki nasipi.

Stručnjake ne iznenađuje što u našim drumovima još nema pepela. Jedan od razloga je, kako nam objašnjava Aleksandar Cvetanović, profesor Građevinskog fakulteta, potreba da se korišćenje ove sirovine predvidi. I "ugradi" u projekte.

- Kod nas još nijedan projekat nije uzeo u obzir korišćenje pepela - kaže prfesor Cvetanović. - Drugi razlog je što u Srbiji imamo i drugih materijala dovoljno - i šljunka, i kamena i peska. Postojao je i problem transporta pepela, ali je sada to rešeno. Nikoga ne možete da naterate da koristi pepeo ako su mu druge opcije jeftinije. To pitanje nije sistemski rešeno, a trebalo bi predvideti određene subvencije.

PLANIRAJU IZVOZ U Ministarstvu energetike smatraju da bi pepeo trebalo da dostigne status sirovine i kod nas, kao što je u Evropi i širom sveta. Direktor EPS Milorad Grčić smatra da Srbija nije dovoljno veliko tržište za količine koje imamo i da je ovaj materijal naš veliki izvozni potencijal.

U Vladi Srbije je nedavno potpisan i prvi ugovor za 3.630 tona pepela koje će se koristiti na izgradnji auto-puta između Beograda i Čačka na Koridoru 11, što je donacija "Elektroprivrede Srbije". Ta količina predstavlja nešto više od polovine godišnje proizvodnje pepela u našim termoelektranama. Procenjuje se da na deponijama u Srbiji ima oko 200 miliona tona pepela.

- Potrudićemo se da svi novi ugovori koje budemo radili predvide određeni procenat pepela, koliko stručnjaci kažu da može - rekla je nedavno ministarka Zorana Mihajlović. - Dogovorili smo se sa EPS da se pepeo ne naplaćuje za ono što se finansira iz budžeta Srbije i kredita za strateške projekte. Tako će se manje koristiti pesak, šljunak i drugi materijali, koje koristimo iz naših prirodnih bogatstava. U nekim zemljama čak 90 odsto pepela se iskoristi kao osnovna sirovina za izgradnju puteva.

JP "Putevi Srbije" uradili su još 2007. godine istraživanje u kome je dokazano da se pepeo nesmetano može koristiti u izgradnji puteva. Ugrađivao bi se u trup puta i to u segmentima izolovanim od uticaja površinskih i podzemnih voda, jer se time, u uslovima eksploatacije puta, sprečava ispiranje hemijski štetnih sastojaka iz pepela i šljake i njihovo unošenje u vodonosne sredine.


PRIMENA

PEPEO se koristi kao sirovina za proizvodnju cementa, kao dodatak za beton, u izgradnji puteva, kao agregat, pri izgradnji nasipa, nosećih slojeva kolovoznih konstrukcija, za stabilizaciju tla, za poboljšanje mehaničkih svojstava, a može se koristiti i pri izgradnji donjih strojeva železničkih pruga. Naredni ugovori za državne projekte predvideće upotrebu pepela u izgradnji puteva u određenom procentu.