Od Srpske može evropska firma

SRPSKE firme moći će da se spajaju i pripajaju evropskim kompanijama. Osnovni uslov je da postanemo član Evropske unije i da se usvoji nova verzija Zakona o privrednim društvima. Radna grupa Ministarstva privrede već radi na izmenama, a na dnevnom redu Narodne skupštine mogle bi da se nađu do kraja godine.

Autori izmena zakona objašnjavaju da će se na njih primenjivati propisi i biti pod nadležnošću institucija one države članice EU u kojoj bude sprovedeno spajanje ili pripajanje.

- U slučaju spajanja kada od već postojećih društava nastaje novo, primenjivaće se pravo one države u kojoj je ono registrovano, dok će se u slučaju pripajanja primenjivati pravo države u kojoj je registrovano društvo sticalac - kaže Duško Vučković, v. d. pomoćnika ministra privrede.

- Sedište firme određuju učesnici u statusnoj promeni u zajedničkom planu pripajanja odnosno spajanja.

Otvorene granice za srpske kompanije, uveravaju nadležni, neće značiti i pad prepreka za malverzacije. Pripajanjem stranoj firmi, domaća će prestati da postoji bez likvidacije. Ali će morati da sprovede proceduru kako bi svi eventualni poverioci bili namireni.

- Pre donošenja odluke o pripajanju odnosno spajanju, registru privrednih subjekata dostavlja se zajednički plan pripajanja, radi objavljivanja - dodaje Vučković.

- Zajednički plan sadrži i informacije o proceni vrednosti imovine i obaveza koje se prenose na društvo sticaoca. Kao i način na koji je predviđeno da poverioci i manjinski članovi društava koja učestvuju u pripajanju mogu ostvariti svoja prava. Obavezna je i informacija o očekivanim efektima pripajanja na zaposlene.

Posebna tema izmena zakona biće zaštita poverilaca u slučaju kada dokažu da će njihova potraživanja biti ugrožena spajanjem sa stranom kompanijom.

- Zaštita poverilaca obezbedila bi se davanjem zaloge ili jemstva - objašnjava Vučković.

- Izmenama uslova ugovora po osnovu kog je nastalo potraživanje ili raskidom tog ugovora, odvojenim upravljanjem imovinom društva prenosioca do namirenja potraživanja, kao i preduzimanjem drugih radnji i mera koje obezbeđuju poveriocu položaj koji nije lošiji u odnosu na položaj koji je imao pre spajanja. Zajednički plan pripajanja sastavljaće se u formi javnobeležničke isprave, dok će javni beležnici ili drugi nadležni organ izdavati i potvrde da su propisno ispunjene sve radnje i formalnosti koje prethode pripajanju. Bez pomenute potvrde, neće biti moguće registrovati statusnu promenu.