Gazde moraju da čuju male

MANjINSKI akcionari konfekcije "Beko" u stečaju ravno osam godina čekaju da im se isplati deo novca i imovine preostale posle namirenja svih poverilaca. Svakoga dana okupljaju se ispred Privrednog suda u Beogradu i šetaju do Vlade Srbije. Od nekadašnjih 4.532, isplatu iščekuje njih oko 2.000, a ostale predstavljaju naslednici. Spisak kompanija, što uspešnih što neuspešnih, u kojima su manjinski suvlasnici ostali "kratkih rukava" u Srbiji je podugačak. Njihova bolja zaštita jedan je od motiva najavljenih izmena Zakona o privrednim društvima.

Na nezavidan položaj manjinskih akcionara iz godine u godinu nas upozorava i Svetska banka preko "Duing biznis liste". I to ne misle na firme koje su ih obespravile stečajem, već tamo gde ih ignorišu većinski vlasnici. Iako smo u većini stavki u poslednje vreme napredovali, položaj manjinskih deoničara je "skliznuo" za još jednu poziciju, tako da je njihov status trenutno u najmanje 69 država bolji nego u Srbiji.

- Prava manjinskih akcionara su na zaista niskom nivou, a nikome od nadležnih nije u interesu da se takva situacija promeni - kaže Nenad Gujaničić, berzanski analitičar.

- U praksi, sudbina malih akcionara zavisi od volje većinskih vlasnika, dominantnih akcionara i direktora, i to je prilično nezavidan položaj. Ovde je bilo dosta korporativnih skandala - Agrobanka, Metals banka, "Fidelinka"... I niko nije kažnjen, niti je proglašen odgovornim. U uslovima kada su izuzetno slabe tržišne institucije i neefikasni sudovi, ništa drugo se nije ni očekivalo. Mi smo možda jedino tržište gde su se većinski vlasnici proglasili ugroženim od strane manjinskih akcionara. Srž svih ovih problema je činjenica da nemamo istinsko tržište kapitala, gde bi kompanije mogle jeftino da se finansiraju, pa bi samim tim bile i zainteresovane za zaštitu manjinskih prava s obzirom na to da bi tako štitile i svoje interese.

Jedan od takvih primera je "Telekom Srbije". On nije na berzi, iako su akcije građanima podeljene pre tačno pet godina. S jedne strane, ne trguje se akcijama, firma do sredstava, ako su joj potrebna, dolazi kroz kredite, umesto dokapitalizacijom. Manjinski akcionari, a njih je više od četiri miliona, za to vreme, zvanično, svojim suvlasništvom ne mogu da trguju. Zato se akcijama trguje "ispod žita", kroz fiktivne ugovore o poklonu.

PRINUDNI OTKUP

NARUKU velikim akcionarima ide i prag za prinudni otkup akcija, koji je pre nekoliko godina sa 95 odsto spušten na 90 odsto. Svi većinski vlasnici su tako motivisani da konsoliduju vlasništvo do 100 odsto.

Veliki igrači nisu zadovoljni ni time što prema aktuelnim zakonima, kada zatraže otkup akcija, bira se ona koja je najviša - procenjena, tržišna ili knjigovodstvene. Neke kompanije su isplatile tako dosta novca akcionarima. Više nego što je većinskik vlasnik nameravao.