Mašinovođe boluju i zbog plate

MAŠINOVOĐA koji prevozi putnike, danju i noću, dežura na državni praznik mesec završi sa platom od oko 50.000 dinara. Njegov kolega po imenu radnog mesta, kome je poslodavac jedno drugo javno preduzeće, a umesto građana prevozi ugalj, u istom periodu zaradi skoro tri puta više. U Udruženju mašinovođa Srbije tvrde da je položaj njihovih članova u "Srbija vozu" daleko lošiji od zaposlenih u drugim javnim preduzećima. U prilog teškim uslovima rada, koje prate mala primanja, navode i činjenicu da je tokom marta gotovo 100 mašinovođa moralo da ode na bolovanje.

U Udruženju kažu da su pod pritiskom šefova i direktora mašinovođe počele da se vraćaju na radna mesta iako neki nisu ni zdravi, ni sposobni za rad.

- Pisali smo dopise direktoru i Ministarstvu saobraćaja, u kojima tražimo povećanje koeficijenta i promenu šablona obračuna radnog vremena - priča Miodrag Stanić, predsednik Udruženja mašinovođa. - Profesija koja je lokomotiva preduzeća ima jako lošu zaradu u odnosu na posao koji obavlja. Nama ne žele da povećaju plate, a u isto vreme, dizani su koeficijenti za druga zanimanja u preduzeću i to bez promene Kolektivnog ugovora. Položaj je neravnopravan i u odnosu na kolege koje obavljaju isti posao u drugim firmama, poput Elektroprivrede Srbije. Tako mašinovođa u TENT-u mesečno zaradi i do 120.000 dinara, a u "Srbija vozu" je osnovna zarada 31.222 dinara. S tim što u EPS-u mašinovođe voze u paru, jer rade u dvoposedu, dok je ovde po jedan radnik raspoređen na to mesto i za sve odgovoran.

U "Srbija vozu" su potvrdili da je od 17. do 25. marta 91 mašinovođa otvorio bolovanje i to najviše u "Sekciji za vuču vozova Beograd", gde se razbolelo 56 radnika. Oni navode da je do sada 65 mašinovođa zaključilo bolovanje i vratilo se na posao, tako da se preostalih 26 smatra normalnim brojem odsutnog osoblja.

Na pitanje "Novosti" da li je tačno da je radnicima koji su na bolovanju zaprećeno da će biti pozvani na vanredni lekarski pregled da bi se utvrdilo da li je odsustvo sa rada opravdano, u "Srbija vozu" odgovaraju da su to uradili zbog brige za radnike.

- S obzirom da je neuobičajeno veliki broj mašinovođa započeo bolovanje u istom vremenskom periodu, a najviše njih u Beogradu u prvom trenutku smo se zabrinuli zbog mogućnosti pojave zarazne bolesti - navode u ovom preduzeću. - Potom smo posumnjali u opravdanost razloga odsustvovanja sa rada. Obratili smo se Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, kako bi prvostepena lekarska komisija, u skladu sa Zakonom o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju obavila dodatne preglede.

Stanić tvrdi da zbog uslova rada, gotovo svaki mašinovođa može otići na bolovanje po više osnova, jer su retki oni koji nemaju zdravstvenih problema. On upozorava da bi pritisci na radnike mogli značajno da se odraze na bezbednost saobraćaja, jer ljudi neće smeti da idu na bolovanje, niti će lekari smeti da im ga odobravaju.

* Foto: Zoran Jovanović

U MINISTARSTVU državne uprave i lokalne samouprave kažu da u okviru javnog sektora, a u smislu Zakona o platama zaposlenih u javnom sektoru, nisu obuhvaćena javna preduzeća. - Zarade zaposlenih u javnim preduzećima ne bi mogle da budu uređene po istim kriterijumima i metodološkom pristupu kao u javnom sektoru, jer na zarade u JP ključno utiču zahtevi tržišta i profita, odnosno njihovo poslovanje koje treba da opredeljuje zaposlenost, elemente zarade, dodatke, uvećanje i ostala primanja - objašnjavaju u resornom ministarstvu. - Iz tog razloga finansijski planovi i programi poslovanja JP značajno utiču na visinu zarada njihovih zaposlenih i zato zarade neretko variraju od jednog javnog preduzeća do drugog. Važeći Zakon o platama zaposlenih u javnom sektoru je instrument kojim se uređuju plate u pružanju državnih usluga, kojih uglavnom nema na tržištu, pa ne mogu da se vrednuju ni one, ni zaposleni, prostim poređenjem sa tržištem.