Srbiji nedostaje još jedna termoelektrana

SRBIJA će u narednih deceniju i po trošiti čak sedam teravat-časova više struje nego danas, što znači da ćemo svake godine imati veću potrošnju kilovata za oko jedan odsto. U isto vreme, prognoze su da ćemo tada proizvoditi gotovo istu količinu električne energije kao sada.

Ovo pokazuje Plan razvoja prenosnog sistema Republike Srbije za period 2017-2026. godine koji je uradilo javno preduzeće "Elektromreže Srbije" (EMS), a koji ide do 2031. godine. Studija je trenutno na analizi u Agenciji za energetiku, koja je objavila javnu raspravu. Dokument je otvoren za sve primedbe, predloge i sugestije u narednih mesec dana.

- Agencija na kraju javne rasprave treba da da svoju saglasnost - objašnjava Ljubo Mačić, predsednik Agencije za energetiku. - Ne mogu u toku procesa da komentarišem Plan, ali očekujemo da ćemo dobiti određene predloge javnosti u narednih 20 dana. Rasprava se u ovom slučaju objavljuje da bi se potencijalno i javio neki zainteresovani učesnik koji želi da priključi veći objekat na energetsku mrežu a da to nije EPS. Mislim na velike učesnike na tržištu struje.

Plan obrađuje celokupni energetski sistem Srbije, a najzanimljiviji deo je upravo u vezi s prognozom potrošnje kilovata koja bi mogla da bude problematična.

- Prognozirana potrošnja u 2031. godini varira od 44,3 do 472, teravat-časova, u zavisnosti od scenarija, i pokazuje trend rasta - navodi se u Planu EMS. - Posmatrajući scenario srednjeg rasta BDP, prosečna godišnja stopa porasta potrošnje električne energije je 0,9 odsto. Rezultati scenarija konzervativnog razvoja proizvodnje pokazuju da u režimu zimskog vrha postoji problem s negativnim vrednostima preostalog kapaciteta.

Studija dalje govori da se posle 2023. godine ne očekuje da nova termoelektrana bude napravljena.

- Ovaj scenario pokazuje koliko je kritično dalje odlaganje investicija u nove kapacitete, imajući u vidu da, u skladu sa evropskim direktivama, neki kapaciteti u narednim godinama izlaze iz pogona - dalje stoji u studiji.

Prema rečima Slobodana Ružića, direktora "Enerdži sejving grupe" i nekadašnjeg savetnika u Ministarstvu energetike, ovi pokazatelji javno govore da moramo da izgradimo barem još jednu termoelektranu:

- Počeće da raste potrošnja kako se bude oporavljala privreda, i tome se svi nadamo, iako su na snazi mere štednje struje i energetske efikasnosti. Neizbežno je da se zatvore pogoni u "Kolubari" i TENT, jer su zastareli. Čak i kada otvorimo novi elektranu u "Kostolcu", B3, snage 350 megavata, imaćemo minus u proizvodnji. Trebaće nam još jedna termoelektrana koja će imati minimalno 620, a idealno bi bilo 900 megavata. Reč je o dva ili tri puta većem pogonu od onog koji se sad gradi.