Traže se partneri petrohemijskom kompleksu

MINISTARSTVO privrede danas formalno započinje privatizaciju petrohemijskog kompleksa. Danas je objavljen javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanosti za MSK iz Kikinde, HIP "Azotaru" i HIP "Petrohemiju" iz Pančeva. Očekuje se da investitori predlože po kojoj ceni bi i na koji način ušli u vlasništvo jedne od fabrika. Rok za dostavljanje pisama je 3. maj ove godine.

Istovremeno, cenu ispod koje Srbija neće izaći iz ovih firmi odrediće Minstarstvo privrede. Same kompanije treba da dostave procenu fer tržišne vrednosti kapitala, imovine i obaveza, i to sa stanjem s kraja prošle godine. Ministarstvo će tu procenu korigovati ceneći strateški značaj preduzeća, kao i iskazano interesovanje investitora. Na kraju će Vladi predložiti i sam model privatizacije.

S obzirom na to da je u "Azotari" i MSK najveći vlasnik zapravo "Srbijagas", privatizaciju će pokrenuti ovo javno preduzeće. U pančevakoj fabrici azotnog đubriva ima čak 85 odsto kapitala i to na ime starih dugova za gas, dok je u kikindskoj firmi dostigao učešće od skoro 72 odsto. "Srbijagas" je najmanje zastupljen u "Petrohemiji", u kojoj je suvlasnik 13 odsto kapitala. Zato je Nadzorni odbor "Srbijagasa" odluku o pokretanju privatizacije doneo 23. marta.

Pokretanje prodaje hemijskog kompleksa je poslednja šansa da Vlada nađe rešenje za skoro 3.000 radnika, koliko ih je zaposleno u ove tri fabrike.

- Značajno je napomenuti da sva tri preduzeća nemaju finansijskih kapaciteta da samostalno rešavaju probleme, kao i da su Republika Srbija i JP "Srbijagas" iscrpeli sve postojeće mehanizme za oporavak finansijske situacije u ovim preduzećima - navodi se u odluci NO "Srbijagasa". - Pronalaženjem kupca, odnosno strateškog partnera u postupku privatizacije i obezbeđivanjem potencijala za dalje finansijsko restrukturiranje, stvara se mogućnost za ostvarivanje prihoda od prodajne cene, odnosno mogućnost za redovno servisiranje budućih obaveza, što bi svakako pozitivno uticalo na poboljšanje likvidnosti JP "Srbijagas".

I investitori koji pošalju pismo zainteresovanosti nisu bez šanse da učestvuju u daljoj privatizaciji. Ali, ni oni koji se odazovu današnjem konkursu, ne moraju da nastave "trku" za vlasništvo nad nekom od tri fabrike. GRCAJU U DUGOVIMA

NAJVEĆI motivi za pokušaj prodaje tri fabrike jesu njihovi ogromni stari dugovi, pretežno za energente. Tako je "Petrohemija" 2015. godine imala poslovni dobitak od 2,5 milijardi dinara, ali je više od tri milijarde dinara morala da izdvoji za stare dugove. Zaostali računi ovog preduzeća su čak 400 miliona evra, s tim što im je država krajem prošle godine oprostila 105 miliona evra i ovaj iznos ubacila kao trošak budžeta. "Azotara" je 2015. završila sa gubitkom od pet milijardi dinara, a MSK je iste godine napravio minus od 2,2 milijarde. Ovlašćeni revizori su tada u izveštaju skrenuli pažnju da su kratkoročne obaveze MSK veće od njegovih obrtnih sredstava za 2,49 milijardi dinara.