Radnici protiv prodaje PKB

POLjOPRIVREDNU korporaciju Beograd (PKB) ne treba privatizovati. Objekat je od strateškog značaja za Beograd, ali i čitavu Srbiju. Nadležni bi trebalo da preispitaju poslovanje PKB i da sankcionišu eventualne zloupotrebe, koje su se dogodile u prethodnom periodu. Inače, PKB državi uplati godišnje milijardu dinara u budžet, a ne dobija subvencije kao druga preduzeća. A gubici, koji se pominju da su nastali u PKB korporaciji iz Padinske skele, nastali su u periodu devedesetih kada je PKB bio uništavan zarad socijalnog mira.

Ovo su poručili predstavnici Sindikata PKB "Nezavisnost" na današnjem okruglom stolu "Rasprodaja Srbije - privatizacija PKB", povodom najave prodaje ovog poljoprivrednog giganta. Pisma zainteresovanosti za privatizaciju PKB dostavilo je osam investitora. Da uđu u ovaj vredni posed, želi jedna osoba iz Kovina, dve kompanije iz Srbije - Industrija mesa "Matijević" i "MK Grup", ali i kompanija "Al Dahra" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i kompanije iz Kine, Singapura i dve iz Velike Britanije. Njiihova imena ne mogu biti objavljena, jer nose oznake tajnosti.

- Ako je cilj tehnološko unapređenje PKB, koje nije moguće ostvariti bez privatnog kapitala, sindikat "Nezavisnost" smatra da bi eventualni ulazak takvog novca mogao da bude prihvatljiv isključivo kroz ugovor o strateškom partnerstvu - poručio je Milan Kojić, predsednik sindikata "Nezavisnost". - Taj ugovor bi morao da ima jasno definisane obaveze partnerstva, da ostavi proizvodnju najmanje u istom obimu i očuva postojeća radna mesta, uz zadržavanje države kao većinskog vlasnika. PKB radi pozitivno i ostvaruje dobitak iako za mnoge podsticaje ostaje uskraćen.

Nedavno je ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, rekao da će uskoro biti raspisan prvi obavezujući poziv za privatizaciju PKB, a u Ministarstvu privrede su ispričali da pisma o zainteresovanosti nisu obavezujuća, niti nedostavljanje takvih pisama na bilo koji način eliminiše mogućnost daljeg učestvovanja u postupku privatizacije PKB.

- Država mora da ostane većinski vlasnik PKB - naglasio je i Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost". - To je strateški važna firma za proizvodnju hrane i trebalo bi dovesti profesionalni menadžment. Vlast, međutim, uporno na čelo velikih kompanija dovodi lojalno partijsko rukovodstvo, koje nema menadžerske sposobnosti. Srbija ima dovoljno stručnjaka koji bi mogli da upravljaju velikim korporacijama. Sindikati su tražili razgovor sa nadležnima u Vladi Srbije i predočićemo sve argumente koji potvrđuju da PKB ne treba privatizovati.

Na jučerašnjem skupu predstavnici su podsetili i da Zakon o privatizaciji i Zakon o poljoprivrednom zemljištu "zabranjuju" prodaju dobara od opšteg značaja i dobara u opštoj upotrebi.

NEUSPEŠNE PRIVATIZACIJE

PRIVATIZACIJOM poljoprivrednih preduzeća bez posla je ostalo 53.000 radnika i oni su najbrojniji otpušteni posle onih iz tekstilne industrije. O korupciji prilikom privatizacije poljoprivrednih preduzeća ukazivao je i Savet za borbu protiv korupcije, ali ništa nije po tom pitanju učinjeno, ispričao je Dejan Titović, predsednik Granskog sindikata prehrane, ugostiteljstva, turizma, poljoprivrede i duvanske industrije. - Primer pogubne posledice privatizacije je preduzeće "Agrobačka", kada su posle prodaje stradali i radnici i imovina - kazao je Titović. - Oni su u svom sastavu imali farmu krava, silose, ribnjak, mlin, ali je posle prodaje sve uništeno. Isto je doživelo i preduzeće "Mala Bosna", koje je imalo 600 hektara obradive zemlje.