Toplota iz otpada

MALE toplane po Srbiji uskoro će za grejanje koristiti otpad. One će, umesto energenata koji su istovremeno i zagađivači, poput mazuta ili gasa, koristiti šumsku biomasu i na taj način štedeti i čuvati prirodu.

Ovaj projekat je moguć jer je Ministarstvo energetike prošle godine donelo uredbu po kojoj je podstaknuta izgradnja postrojenja koja koriste biomasu. Uredbom je podstaknuta pravna sigurnost investicija i podignute su cene korišćenja biogasa za proizvodnju električne energije.

Među prvim toplanama koje su se prijavile za rekonstrukciju i prelazak na biogas su pogoni u Novoj Varoši, Novom Pazaru, Prijepolju, Malom Zvorniku i Bečeju. Oni će bespovratno dobiti 20 odsto od ukupnih troškova preko Nemačke razvojne banke, a ostatak će plaćati s kamatom od jedan odsto.

- U Srbiji su stimulacije za proizvodnju struje na biogas dobre, možda i bolje nego u Nemačkoj - rekao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić. - Na prosečnu cenu kilovata od sedam evrocenti, u Srbiji je podsticaj 18 evrocenti, a u Nemačkoj je na cenu kilovata od 30 evrocenti stimulacija 25 evrocenti. Povećali smo podsticaje jer hoćemo da uputimo poziv investitorima gde mogu da postignu istovremeno više efekata. Srbija ima potencijal u obnovljivim izvorima od 5,6 miliona tona ekvivalenta nafte, od čega je 3,3 miliona tona potencijal u biomasi.

Proizvodnja električne energije iz biomase, prema njegovim rečima, zaokružen je sistem, jer se mogu proizvoditi struja i toplotna energija, a u otpadu se nalaze azoti i fosfati koji se mogu koristiti kao mineralno đubrivo.

Član Upravnog odbora Udruženja za biogas Srbije Dragan Zukić kaže da su državni podsticaji pomogli u korišćenju biomase, ali da nisu dovoljni.

- Male elektrane na biogas mogle bi da znače farmama od 50 do 100 hektara ili, pak, više manjih gazdinstava koja bi se udružila i na taj način proizvodila električnu energiju - kaže Zukić.

U Udruženju za gas kažu da je svakako ideja da Srbija biogas koristi po ugledu na Nemačku. Ova zemlja ima oko 10.000 postrojenja na biogas, sa više od 4.500 megavata instalisane snage.

* UŠTEDE Toplana u Novom Pazaru / Foto M. Nićiforović

U prilog energetskoj efikasnosti u energetici i rudarstvu je i najava da Srbija počinje izradu katastra rudarskog otpada i katastra malih hidroelektrana. Srbija ima oko 250 napuštenih rudarskih deponija i 200 aktivnih rudarskih kopova, gde se, pored uglja i metala, kopaju i opasne materije koje završavaju na komunalnim otpadima.

Ukupna investiciona vrednost projekta iznosi 2,1 milion evra, od čega je 90 odsto finansijska pomoć EU, dok je preostalih deset procenata finansijski udeo Republike Srbije.

Kada su male hidroelektrane u pitanju, dva javna poziva koja je raspisalo Ministarstvo energetike i rudarstva prethodnih godina za gradnju na više od 800 lokacija praktično su propala. Konkursi su raspisani na osnovu postojećeg katastra malih hidroelektrana, koji je napravljen još 1987. godine, a pruža potpuno iskrivljen pregled lokacija na kojima mogu da se prave male brane.

Na nekim mestima voda je potpuno promenila tok ili su potoci presušili, ili bi gradnja elektrana onemogućila snabdevanje vodom stanovništva. Tako su u poslednje četiri godine izgrađene tek tri ili četiri male hidroelektrane u našoj zemlji.

CILj 30 MEGAVATA STRUJE DO 2020.

POMOĆNIK ministra rudarstva i energetike Miloš Banjac istakao je da su povećane stimulacije za proizvodnju struje na biogas tokom 2016. godine snažnije podstakle povećanje broja tih postrojenja.

- Sada postoji desetak postrojenja na biogas, a šest ih je podignuto posle povećanja stimulacija i kreditne podrške globalne Agencije za zaštitu životne sredine od 1,6 miliona dolara, tako da je svako postrojenje dobilo po 300.000 dolara - rekao je Banjac.

On je dodao da je cilj da do 2020. godine postrojenja na biogas proizvedu godišnje 30 megavata struje, što je zanemarljivo u odnosu na instalisane kapacitete "Elektroprivrede Srbije" od 6.300 megavata.