Knežević: Moramo vratiti ugled u regionu

DA pacijenta lečite savesno i dobro, to se podrazumeva, ali samo to nije dovoljno. Pogotovo kad "za konkurenta" imate državno zdravstvo koje pruža "besplatnu" uslugu, o trošku solidarnog osiguranja. U privatnoj ustanovi on praktično drugi put plaća ono što je već platio kroz obavezno zdravstveno osiguranje i, onda, mora i da dobije mnogo više nego što je platio.

Sa ovakvim rezonom doktorka Jasmina Knežević, pedijatar-pulmolog, napustila je 1995. godine posao u državnom zdravstvu i mesto jednog od načelnika u Dečjoj bolnici za plućne bolesti "Dr Dragiša Mišović" i otvorila privatnu praksu: u jednoj sobi, u ordinaciji koju je delila sa stomatologom. Sada je "Bel Medik", jedna od najvećih privatnih lekarskih praksi u Srbiji.

* Pokazalo se da je vaš biznis model dobar: "Bel Medik" danas na četiri lokacije ima Opštu bolnicu, Polikliniku i Dom zdravlja.

- U to je uloženo puno energije i rada, ali i strasti - kaže doktorka Knežević, predsednik Upravnog odbora, osnivač i direktor "Bel Medika". - Jeste teško, ponekad i jako teško, ali sve to doživljavam kao kreativnu igru iz koje nastaje nešto lepo. Kakav kapital smo odmah posle hiperinflacije mogli da imamo moj muž reditelj, slobodan umetnik, i ja kao lekar u državnoj službi? Samo jedan stan od 65 kvadrata kupljen na kredit! Ali, koliko god da je teško čovek mora da zna šta hoće i da bude produktivan. Danas mi je veliko zadovoljstvo što od toga što smo stvorili živi 350 stalno zaposlenih u "Bel Mediku", više od 350 konsultanata i njihove porodice.

* Šta je bilo najteže?

- Puno toga: raditi s različitim ljudima, menjati navike. Mnogo energije sam morala da trošim da neke principe koji su za mene normalni usadim drugima. Pacijent je ličnost, ljudsko biće, a ne medicinski slučaj. On je u privatnu praksu "pobegao" od neljubaznih sestara, nervoznih doktora, ili zato što tamo nije mogao da dobije uslugu. U privatnoj ordinaciji on je tražio najboljeg doktora, a njih smo angažovali iz državnog zdravstva. Trebalo im je usaditi potpuno drugačiji odnos prema pacijentu. Sad je lakše, ali ranije je bilo nerazumevanja, ljutnje, mnogi su i odlazili.

* Ni na privatnu lekarsku praksu se nije baš gledalo blagonaklono.

- Imala sam percepciju da radim nešto veliko i dobro, a suočila sam se sa tim da je u društvu privatna klinika imala negativnu konotaciju. Zato sam i bila jedan od inicijatora da napravimo Asocijaciju privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije. Jer, ako nas država nije prepoznavala kao kredibilne partnere, možda je za to i bilo razloga.

* Šta se promenilo?

- Naša najbrojnija klijentela su poslovni ljudi. Oni hoće da plate pregled karticom, putem fakture, administrativne zabrane, ili privatnog osiguranja i to je bio način prevođenja poslovanja privatne lekarske prakse iz "crnog" na "belo". Mislim da je "Bel Medik" u tome imao pionirsku ulogu. Oni koji ni danas ne posluju tako su nam nelojalna konkurencija.

* Da li pacijenti umeju da prepoznaju kvalitet, ili se, ipak, rukovode cenom medicinskih usluga?

- Svi su u pokretu, ne samo lekari koji odlaze za boljim uslovima rada, nego i pacijenti. Ima primera da naši građani odlaze, recimo, u neke nove klinike u Makedoniji da se leče, ali i mi u "Bel Mediku" imamo sve više pacijenata iz inostranstva. Pacijenti idu tamo gde su dobri doktori, i dobre usluge. Nekad smo u regionu bili vodeći u medicini, a sad i naše državno, i privatno zdravstvo zaostaju. Izgubićemo mnogo ako kao država ne budemo promenili odnos, i napravili jedinstven, integrisani sistem.

* * * * * * * * * *

ANKETA: MOGU LI DAME DA IZVUKU SRPSKU PRIVREDU?

ŽENE POSTAJU LIDERI

- Izuzetno me raduje činjenica da je sve veći broj pripadnica ženskog pola prisutan na svim svetskim privrednim samitima kao i na ovogodišnjem Biznis forumu - kaže za "Novosti" direktorka korporativnih i regulatornih poslova kompanije "Moji brendovi". To je dokaz da su žene lideri neophodni činioci srpske privrede. Žene su unele novi vid komunikacije u poslovanju i svojim ekonomskim potencijalom nametnule dodatnu konkurenciju, što dovodi do bržeg razvoja svih privrednih grana. Liderska pozicija i ugled kompanije "Moji brendovi" na domaćem i regionalnom tržištu postignuta je između ostalog i zahvaljujući brojnim ženama koje su dale izuzetan dopinos svojim posvećenim, sistematičnim pristupom poslu.

Žene su dokazale da su sposobne za vrhunsku i odgovornu poslovnu politiku i da njihova urođena opreznost u poređenju sa pomalo ležernijim pristupom poslovanju od strane muškog sveta, daje rezultate. Tim sačinjen od vrhunskih stručnjaka, kako muškaraca tako i žena, i čije se najbolje osobine dopunjuju neminovno dovode do uspeha.

DOBRE SMO KAO MUŠKARCI

ŽENE su kao i muškarci jednako dobri organizatori, izuzetno su posvećene i odgovorne prema poslu i lakše rešavaju probleme. Ali, nam to ne priznaju. Inovativnije su u biznisu, bolje planiraju i nemaju problem sa komunikacijom, ali im to ne priznaju. Zato je veoma malo žena na mestima na kojima se donose odluke. Među zaposlenima žena je 13 odsto manje iako čine većinu populacije.

Na rukovodećim mestima je više nego duplo muškaraca. Zašto, da nismo možda manje sposobne ili manje obrazovane? Poslodavci na razgovorima za posao samo žene pitaju da li su udate, kad planiraju da rađaju. To je neprihvatljivo. Da ne govorim o ženama na selu koje u 60 odsto slučaja nemaju pravo na penziju, a samo 12 odsto žena su vlasnici imovine. Svaki put istu priču pričamo za 8. mart, a već sutradan sve ostane po starom. Osmi mart nije dan kada muškarci kupuju ruže i poklone da bi dobili naklnost žena. Ne, ta ruža je opomena za ugrožavanje prava žena. Osmi mart nije svečanost, to je borbeni dan! Ovaj dan nije slavlje, već podsetnik na 1911. godinu kada je 146 žena stradalo u požaru Njujorku boreći se za pravo glasa i kraće radno vreme. Osmi mart je protest samo za jedno: da žene budu vidljive, da imaju ista prava i isti glas. Ne poseban, već jednak tretman. U biznisu, politici, obrazovanju, bezbednosti i svim drugim oblastima.

MORAMO VIŠE DA SE DOKAZUJEMO

VEĆINA funkcionera u našoj opštini su žene i pokazale su se kao odlične saradnice. Nama je teže nego muškim kolegama, jer moramo više da se dokazujemo. Međutim, nema tog posla koji žena ne može da uradi ako je tako odlučila. Iako smo mala i nerazvijena opština, 2015. godine nas je Nacionalna služba za zapošljavanje proglasila za lokalnu samoupravu koja je izdvojila najviše sredstava za sprovođenje lokalnih akcionih planova zapošljavanja. Tokom ove godine više od 20 žena će dobiti sredstva za podizanje staklenika. Drago nam je i što nas je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave predložilo za nagradu "Kapetan Miša Anastasijević".

NE VODIMO SE LIČNIM INTERESIMA

- Ako Srbija uskoro ne pokrene tu akciju i ne anagažuje više žena, neće biti spasena - kaže Ljiljana Karaklajić, koja zapošljava više od 700 radnika u 19 regionalnih centara. - To govorim iz ličnog iskustva. Žene su u poslu daleko odgovornije od muškaraca.

Na koju god poziciju mogu, ja postavljam ženu i to se pokazalo kao dobro rešenje. One su spremnije da uče, usavršavaju se, napreduju, posvećenije su svakom zadatku. Ne pričam to napamet, a to mogu da potvrde i muški članovi mog menadžmenta. Treba više žena u srpskoj privredi, jer verujem da drugačije razmišljaju i odnose se i prema poslu, pa i prema samoj državi. Ne vode se ličnim interesima, već se odnose kao prema porodici.