U Srbiji petina stanovnika nema račun u banci

Dve milijarde ljudi u svetu nema račun u banci, u Evropi njih 138 miliona, a u Srbiji, prema podacima Svetske banke, bez bankarskog računa je jedna petina stanovnika, rečeno je večeras na Kopaonik biznis forumu.

Kako se čulo na panelu pod nazivom "Finansijska inkluzija: put za pravedan rast i privredu bez gotovine", u Evropskoj uniji je od 2014. godine pravo na bankarski račun garantovano zakonom.

Finansijska inkluzija, koja podrazumeva dostupnost finansijskih usluga i korišćenje bezgotovinskog načina plaćanja, dokazano utiče na privredni rast i smanjenje siromaštva, rekla je direktora Mastercarda za tržište Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine Jelena Ristić.

Kategorija koja je najugroženija od finansijske izopštenosti su mladi ljudi, zatim oni sa nižim obrazovanjem i ljudi koji žive u dislociranim regionima.

Nenad Mijailović, državni sekretar iz Ministarstva finansija naglasio je da je dokazano da postoji korelacija između finansijske inkluzije i privrednog rasta, ali je ukazao na opasnost od agresivnog kreditiranja uz lošu proveru boniteta klijenata, što stvara problem i dovodi u krajnjoj instanci do finansijskih neravnoteža.

Željko Ožegović, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave naglasio je da je smanjivanje gotovine u opticaju cilj ove vlade, ali i način za smanjenje "sive ekonomije".

Prema njegovim rečima, finansijska inkluzija zahteva aktivne mere za razvoj e-bankarstva i m-bankarstva, a važan aspekt je i motivisanje ljudi da smanje korišćenje gotovog novca.

Ožegović je napomenuo da su se banke ranije utrkivale u otvaranju filijala, a sada u zemlji imamo i one koje posluju bez ijednog šaltera, jer se sve transakcije obavljaju putem interneta, dodajući da je to možda pravac u kom treba razmišljati.

Ocenjujući da je neophodno povećanje finansijske pismenosti, izneo je ideju o otvaranju info-kioska.

Dodao je da je nagradna igra sa fiskalnim računima tek prva od 68 mera od kojih se očekuje da pruži određeni doprinos edukaciji - da ljudi shvate zašto je potrebno da traže fiskalni račun i zašto je loše da država bude uskraćena za novac koji treba da joj se uplati.

Posebni savetnik ministra za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja, Vladan Manić, izneo je podatak da je u 2016. godini u Srbiji 1,3 miliona penzionera primalo prenziju preko tekućeg računa, a ta usluga je državu koštala 80 miliona dinara na godiušnjem nivou.

S druge strane 426.000 penzionera je primalo penziju na ruke, što je koštalo državu 811 miliona dinara godišnje. Zbog toga se, kako je naveo, razmišlja o italijanskom modelu - ograničavanja prava penzionera, odnosno da se novim penzionerima ne dozvoli opcija primanja penzija na ruke, već da moraju da otvore tekući račun.

Takođe je rekao da to ministarstvo podržava uvođenje kartičkog sistema za dečji dodatak i druge jednokratne isplate, kako bi se kontrolisalo da li se sredstva koja se iz budžeta isplaćuju korisnicima troše namenski, primera radi za dečje cipele, a ne za duvan ili alkohol.

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić smatra da je edukacija put za prevazilaženje problema finansijske ekskluzije. Takođe ističe da digitalizacija omogućava demokratizaciju izbora finansijskih usluga, i da u mladima vidi potencijal za omasovljavanje korišćenja takvih bankarskih servisa.

Kada je reč o nemogućnosti pristupa bankarskim uslugama zbog dislociranosti, rešenje vidi u franšiznim filijalama - da banka lokalnom preduzetniku koji poznaje prilike da pravo korišćenja logoa i brenda za obavljanje delatnosti, pri čemu on ulaže know-how.

Za predsednicu Izvršnog odbora Sberbanke Srbija, Marijanu Vasilesku, nedostupnost bankarskoj usluzi se može rešiti putem mobilnih bankara.