KOMENTAR: Gubitaši

POSLEDNjI voz za prodaju gubitaša. Država se sa MMF dogovorila da će sudbina MSK, "Petrohemije" i "Azotare", praktično celog petrohemijskog kompleksa Srbije, morati da se zna do kraja ovog meseca.

Čini se da smo iste izjave čuli nebrojano puta. Svaki rok je bio "poslednji". I svaki je probijen. Tako su svi poverioci 2015. godine čekali 31. maj da država prestane da štiti gubitaše. Većina je dan kasnije dočekala sa istim neplaćenim računima, jer je Vlada Srbije fabrikama dala još godinu dana da "stanu na noge", da "pronađu strateškog partnera" i dogovore se za plaćanje energenata. I jun 2016. godine je prošao, a država nije uspela da ih proda.

Od kada je MSK ponovo pokrenut 2015. fabrika radi sa gubicima, a bilansi pokazuju da bi im se više isplatilo - da su ostali zaključani. "Petrohemija", iako joj je otpisan dug od 100 miliona evra i kroz budžet stavljen na teret građana, i dalje duguje četiri puta više. A "Azotara" na dnevnom nivou gubi 20 miliona dinara.

U vrtlogu problema gotovo je nemoguće pronaći samo jedan uzrok za ovakve rezultate - od starih dugova koji se "zidaju" decenijama, preko nesavesnog i većim delom političkog vođenja fabrika, do negativnih međunarodnih cena sirovina...

Sve je to doprinelo činjenici da jedini plan koji država ima jeste da "namoli" nekoga da fabrike kupi. More potencijalnih investitora koji su poslali pisma zainteresovanosti i zašli u papire ovih kombinata, samo se okrenulo i pobeglo.

Najnovije najave o rešavanju problema gubitaša čine se jako poznatim. Ipak, ako Vlada Srbije ovoga puta i ostvari ono što je potpisala sa MMF, suštinski rok neće biti kraj ovog meseca, već 2017. godine. Pitanje je samo da li će se i na ovaj poslednji voz - prikačiti još jedan neočekivani vagon.