Fušeraj pri zidanju: Fasada drži, a temelji klize

KUPOVINA stana jedan je od najrizičnijih poteza u životu. Potencijalne probleme budućim gazdama, prodavci lepo kamufliraju. Životna ušteđevina ili kredit koji će više decenija otplaćivati, utroši se na kvadrate u objektu čiji se temelji sležu, a zidovi pucaju. U jednom broju slučajeva objekat nema mogućnost legalizacije i upisa imovine u katastar. Veliki broj zgrada nije ni urađen ni po minimalnim normativima koje je država propisala.

Redakciji "Novosti" svakodnevno se javljaju građani koji su "prevareni". Naime, poslednjih deceniju i po širom prestonice cveta sitna stanogradnja. Investitori kupuju placeve, a onda bez dozvola podižu zgrade. Objekti koji nisu legalizovani, nisu ni uknjiženi u katastar nepokretnosti. Postoje slučajevi gde su stanovi u novopodignutom zdanju upisani na ime investitora. Dešavalo se da dok kupci raspakuju stvari i pazare nameštaj, građevinska firma ode u stečaj. Pošto stanovi u Republičkom geodetskom zavodu nisu prepisani na ime kupca, kvadrati ulaze u stečajnu masu. Izvršitelji kucaju na vrata kupaca i počinju maratonski sudski procesi za dokazivanje prava vlasništva.

Ima slučajeva gde su papiri korektni, ali problem je u tome što je investitor štedeo na materijalu. Podigao je objekat na padini, bez prethodnih statičkih analiza. Malo se prištedelo i na armaturi, pa onda posle nekoliko godina zidovi pucaju, a temelji klize. Ovo se često dešava u objektima na obodnim delovima grada. Na teritoriji Beograda ima oko 1.100 lokacija gde je tlo nestabilno.

Ima i onih slučajeva gde investitori, nekoliko godina posle prodaje stanova, na krovu te zgrade podignu još nekoliko etaža. Takav primer imamo u Ulici Živka Karabiberovića, gde je na tri sprata, podignuto još pet! Kada se završi zgrada, fasada se umije, tako da potencijalni kupci nemaju pojma da objekat statički nije ispitan.

Retko koji novoizgrađeni objekat zadovoljava Pravilnik o uslovima i normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova. Na papiru, normativi su strogi, ali veoma logični. Pešački prilaz zgrada mora biti širok najmanje metar i po. Hodnici u zgradi ne smeju da budu uži od 140 centimetara, najviša visina stepenika je 18 centimetara, a širina gazišta 28. Liftove mora da ima svaka zgrada koja ima četiri i više spratova. Prema normativima svaka prostorija u stanu mora da ima prozor, a ulazna vrata stana ne smeju biti uža od 90 centimetara.

Retko ko od investitore poštuje i veličinu prostorija u stanovima. Pa tako, ne sme da se pravi garsonjera koja ima manje od 26 kvadrata. I sama organizacija stanova, retko se projektuje po strogom Pravilniku. Pa tako nije dozvoljena direktna veza između kupatila, ve-cea i dnevne sobe i prostorije za obedovanje. Kupatilo ne sme da bude manje od tri kvadrata.