Rast prometa je signal oporavka

POSLE nekoliko godina "u minusu" i sve skromnijih pazara u radnjama, promet je lane, u odnosu na 2015. godinu, ojačao za 7,5 odsto, i to je dobar signal na putu ekonomske stabilizacije.

Da ovaj podatak zvanične statistike nije beznačajan, pokazuju i brojke o padu prometa prethodnih godina. U 2015, kada je, inače, zabeležen neznatan godišnji rast prometa, statistika je registrovala da je prodaja u srpskim trgovinama bila za petinu slabija nego 2010. godine. Preciznije, pad je za pet godina iznosio 20,8 odsto.

U godini kada su sprovedene najoštrije mere štednje, kada su penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru smanjena primanja, postavlja se pitanje kako nam je promet u trgovinama veći. Kojim parama smo lane pokrivali veće kupovine?

Naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikolić kaže, za "Novosti", da je povećanje prometa rezultat uticaja tri faktora.

- Rast prometa u trgovinama registrovan je od sredine godine i na godišnjem nivou iznosi 7,5 odsto - kaže Nikolić. - Jednim delom usledio je zbog povećanja plata u privatnom sektoru, i to za 11,3 odsto na godišnjem nivou. Uticao je, naravno, i rast zaposlenosti. Ukupan broj onih u centralnom registru socijalnih osiguranika, znači onih koji plaćaju doprinose, povećan je tokom prošle godine za 24.000. Tako je masa isplaćenih zarada bila veća.

Drugi razlog koji je, prema rečima našeg sagovornika, popunio kase u trgovinama je kreditiranje stanovništva. Nikolić tvrdi da su banke povećale plasmane prema stanovništvu, što je doprinelo rastu tražnje, a time i prometa u radnjama.

- Treba spomenuti i treći razlog većeg prometa, a to je lokalizovanje sive ekonomije - kaže Nikolić. - Manji deo sivog tržišta je preveden u legalne tokove, pa je samim tim došlo i do povećanja prometa.

Poređenjem prometa u prošloj godini sa onim u 2015. primećeno je da je najveći rast bio u Vojvodini. Na godišnjem nivou to je povećanje od 10,6 odsto, dok se na jugu Srbije prodaja uvećala za 7,2 odsto. Toliko je Srbija više pazarila lane nego godinu ranije.

Najveći rast prometa uobičajen je u decembru. U odnosu na novembar 2016, ojačao je za 13,2 odsto. Vojvodina je lane u decembru za 13,9 odsto, a na jug Srbije za 10,1 odsto više pazarila nego u novembru iste godine.

Više posla u decembru nemaju samo prehrambeni snabdevači, već i trgovci igračkama, odećom i obućom. Veći promet imaju i zbog mnogobrojnih akcija koje organizuju tokom poslednjeg meseca u godini.

KOD SVIH PROIZVODA

RAST prometa zabeležen je kod svih proizvoda. Prema podacima statistike, povećanje pazara u decembru 2016. u odnosu na 2015. godinu kod hrane, pića i duvana iznosilo je 10,5 odsto, a kod neprehrambenih proizvoda pet odsto. Poslednjeg meseca 2016. kupovali smo za 17 odsto više namirnica, pića i duvana nego u novembru, a ostale robe za 15,8 odsto više. Interesantno je da su potrošači u Srbiji u decembru lane u odnosu na prosečan promet tokom 2015. godine kupovali za 26,7 odsto više ića i pića i za 31,2 odsto više garderobe, obuće, igračaka...