Razmena sa Hrvatskom skoro milijardu €

PRIVREDE Srbije i Hrvatske značajno su povezane, a prostora za dalji razvoj, na obostranu korist, i dalje ima.

Ukupna robna razmena između Srbije i Hrvatske u 2016. godini dostigla je 903,8 miliona evra i beleži godišnji rast od 4,8 odsto u odnosu na godinu pre. Dok je izvoz u Hrvatsku porastao za 17 odsto, na nivo od 467,3 miliona evra, uvoz iz ove susedne države lane se smanjio za 6,1 odsto i iznosio je 436,5 miliona evra. Suficit u robnoj razmeni, u korist Srbije, zabeležen je na nivou od 30,8 miliona evra.

Nenad Đurđević, direktor sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije, smatra da su privredna povezanost i saradnja dve susedne zemlje dobre, i da koriste svima.

- Hrvatska je članica Evropske unije, Srbija je članica CEFTA, što donosi brojne prednosti kroz privrednu saradnju dveju zemalja - kaže Đurđević. - PKS smatra da saradnja može da se proširi i na ujedinjenje kapaciteta u komplementarnim privrednim granama. Tu, osim poljoprivrede, spada i mašinogradnja, energetika, kao i razne delatnosti u oblasti poboljšanja energetske efikasnosti. U svim ovim oblastima moguće je ukrupnjavanje zajedničkih investicija.

Neiskorišćeni potencijal su i prekogranične oblasti koje povezuje Dunav.

- Zato je važno uspostaviti i punu plovnost ove reke - objašnjava Đurđević. - Za Srbiju su veoma važni prekogranični delovi gde ima srpskog stanovništva: Vukovar, Dalj, Erdut. Taj kraj smatra se nerazvijenim. Treba maksimalno da iskoristimo postojeće potencijale. Za to je potrebna bliska saradnja privrednih komora Srbije i Hrvatske, što se već ostvaruje, ali i vlada i ministarstava ekonomije dveju zemalja. Trebalo bi uvesti podsticaje za razvoj tih krajeva, da i srpsko i hrvatsko stanovništvo bolje žive. Važno je iskoristiti koompatibilnosti tih oblasti, a ne nametati određeni model saradnje.

Đurđević navodi da je dobar model udruživanja kompanija, naročito kada je reč o nastupima na dalekim tržištima, poput Bliskog istoka i Afrike, na primer. Jer, ti investitori ne prepoznaju ni Srbiju ni Hrvatsku kao posebne zemlje, već kao - region za saradnju.

Šta izvozimo

Najznačajniji izvozni proizvod srpskih preduzeća u Hrvatsku lane je bio rafinisani bakar. On je u 2016. u ovu državu izvezen u vrednosti od 43 miliona evra (10 odsto učešća u ukupnom izvozu u Hrvatsku). Na drugom mestu je motorni benzin, uključujući i avionski, sa vrednošću od 14,7 miliona evra. Na približnom nivou je i izvoz rafinisanog ulja suncokreta ili šafranike, sa 14 miliona evra i električna energija sa 11,3 miliona evra. Ostali proizvodi imaju učešće u ukupnom izvozu u Hrvatsku ispod dva odsto i vrednost ispod 10 miliona evra.

Kada je reč o uvozu iz ove zemlje, po zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prednjači "nerazvrstana roba", sa 89,9 miliona evra (20 odsto udela u ukupnom uvozu). Slede automobili sa 25,7 miliona evra vrednim uvozom, pa ostala laka ulja i proizvodi (18,2 miliona evra)...

- U ukupno ostvarenom izvozu Srbije u 2016. godini Hrvatska je na osmom mestu, a po visini uvoza iz zemalja sveta, ostvareni uvoz iz Hrvatske u 2016. godini svrstava ovu zemlju na 13. mesto - pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), prema metodologiji koja se primenjivala do kraja 2013. godine, ukupna neto ulaganja hrvatskih rezidenata u Srbiji u periodu 2007-2013. godine iznosila su 323,87 miliona evra, što Hrvatsku dovodi na deveto mesto među zemljama sa najvećim neto ulaganjima nerezidenata u Srbiju u navedenom periodu.

NAJVEĆE INVESTICIJE HRVATSKIH KOMPANIJA U SRBIJI

ZBOG nepostojanja zakonske regulative o izveštavanju kompanija o visini investicije, ne postoje zvanični podaci o stranim direktnim ulaganjima po kompanijama. Podaci iz evidencije Razvojne agencije Srbije mogu da posluže samo kao - indikativne vrednosti.

Evidencija RAS-a, koja se inače radi prema državama, pokazuje da je na prvom mestu po ulaganjima iz Hrvatske u našu zemlju kompanija "Agrokor". Ona je, u oblasti prehrambene industrije, uložila u više opština ukupno 614 miliona evra, ukupno uposlivši 10.319 ljudi. Posle nje sledi "Nekse grupa" u oblasti građevinske industrije, koja je u Novom Bečeju i Sremskim Karlovcima uložila 100 miliona evra, i uposlila 528 radnika. Prehrambena industrija "Vindija" uložila je u Senti i Lajkovicu 37 miliona evra zaposlivši 357 radnika.

ULAGANjA IZ SRBIJE U HRVATSKU

PREMA podacima Hrvatske narodne banke, neto povećanje finansijskih obaveza obuhvata ukupna ulaganja nerezidenata u Hrvatsku i odlive po osnovu povlačenja investicija nerezidenata u Hrvatskoj i u periodu 1993. do 30. septembra 2016. godine, i iznosilo je - 4,6 miliona evra.

- Negativan predznak može da se protumači kao smanjenje potraživanja srpskih rezidenata po osnovu ulaganja u Hrvatsku, odnosno povlačenje po osnovu ulaganja srpskih rezidenata u Hrvatsku - objašnjavaju u PKS. - Prema ovim podacima, Srbija se nalazi na 39. mestu kada su u pitanju direktna investiciona ulaganja u Hrvatsku.

U PKS podsećaju da je Industrija mesa "Matijević" tokom novembra 2015. godine kupila dve poljoprivredne zadruge, "Jankovci" i "Negoslavci" u opštinama Stari Jankovci i Negoslavci, ukupne površine 1.500 hektara poljoprivrednog zemljišta. Ukupna vrednost investicije iznosi između 12 i 15 miliona evra. Međutim, važno je napomenuti da je vlasnik kompanije Petar Matijević ovu kupoprodaju realizovao zahvaljujući tome što ima dvojno državljanstvo (Hrvatske i Srbije), jer je u Hrvatskoj još uvek na snazi zabrana prodaje poljoprivrednog zemljišta stranim državljanima.

PRIVREDNICI

PREMA podacima Bisnode (baza poslovna.rs) na dan 9. 12. 2016. godine, ukupan broj aktivnih privrednih subjekata iz Hrvatske u Srbiji iznosi 1.513 (544 pravna lica i 969 fizičkih lica). Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na osnovu zvaničnih statističkih podataka koji su usklađeni sa metodologijom Eurostata, u 2014. godini u Srbiji su poslovale 2.624 podružnice sa učešćem stranog kapitala od 50 odsto ili više, od kojih je 212 podružnica iz Hrvatske i u kojima je zaposleno 11.214 lica.

PLANIRANE AKTIVNOSTI U 2017. GODINI

KOMORSKI investicioni forum Zapadnog Balkana (KIF) jedan je od projekata podrške privredi i jačanju ekonomske saradnje u regionu. Do kraja februara u Zagrebu će se održati sednica Upravnog odbora KIF-a. Za drugi kvartal planirano je održavanje Poslovnog foruma Srbija-Hrvatska, a u maju će Zagreb biti domaćin Investicione konferencije jugoistočne Evrope u okviru KIF-a. Na ovom skupu biće predstavljene studije investicionih potencijala Zapadnog Balkana.

Na leto, tokom juna, u Hrvatskoj će se sastati stalne radne grupe Komorskog investicionog foruma, dok je za 12. jul, u Trstu, planirano zajedničko učešće u okviru KIF-a na četvrtom Samitu o Zapadnom Balkanu.

Privredna komora Srbije organizovaće i zajednički nastup srpske privrede na Međunarodnom privrednom sajmu Saso u Splitu (od 25. do 28. oktobra ove godine).