Popisivači opštinama doneli pare

TRI godine rada u 13 gradova i opština po Srbiji je dovoljno da se podvuče crta na prvi deo faze projekta ažuriranja baze podataka o nepokretnostima i proširenje obuhvata naplate poreza na imovinu. I sada je već jasno da, koliko god novca opština ulože u zarade popisivača, ljudi koji na terenu gledaju realno stanje nekretnina, novac se već tokom prve godine naplate poreza na imovinu sigurno vraća, kaže Aleksandar Grunauer iz nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.

- Svaka sledeća godina je čist dobitak za opštinski budžet - poručuje Grunauer. - Podrazumeva se da opštine nisu povećavale stopu poreza na imovinu. Iskustva opština sa kojima smo radili to i potvrđuju. Na primer, u Zaječaru je 10 popisivača radilo tri meseca, i za to su bili plaćeni 9.000 evra. Oni su obišli oko 1.700 domaćinstava, od čega je podneto skoro 20 odsto novih poreskih prijava. Prema njihovoj gruboj proceni to će biti oko 10.000.000 dinara više za njihov budžet, nego prethodne godine. U Sokobanji je pet popisivača za tri meseca popisalo više od 18.000 metara kvadratnih novoevidentirane kvadrature. Za to su bili plaćeni 4.500 evra. Kako kažu u ovoj opštini očekuju da će im to u budžet doneti dodatnih 3.500.000 dinara.

Građani su obavezni da plaćaju porez, ali su i zainteresovani da vide gde se taj njihov novac troši.

- Koliko je važno da svi građani, srazmerno svojoj imovini, plaćaju porez i time direktno učestvuju u razvoju opština, toliko je važno i da samouprave naplaćuju sve svoje prihode. Po Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, one će i na osnovu toga dobijati novac iz budžeta - napominje Grunauer. - Kako bi u tom procesu još više osnažili gradove i opštine plan je da naredna faza projekta počne na proleće ove godine. Švajcarska organizacija za razvoj i saradnju (SDC), koja je u ovom projektu radila zajedno sa GIZ-om, planira da finansijski i kroz različite forme edukacije podrži još oko 30 lokalnih samouprava u Srbiji.