Mihajlović: Popisano 650.000 objekata; Šteta od leda na rekama i železnici 1,4 miliona evra

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je da šteta zbog leda tokom januara iznosi 1,4 miliona evra i najavila je da će Srbija nabaviti dva ledolomca preko Elektroprivrede Srbije, kojoj su najneophodniji zbog hidroelektrane Đerdap na Dunavu."Tokom ledenih januarskih dana bilo je rizično i za hidrolektranu Đerdap. Da smo ove godine imali ledolomce, ne bi prošli mnogo jeftinije, jer on košta oko dva miliona evra, a održavanje i rad u ovakvim zimskim uslovima oko 400.000 evra godišnje. Ali, moraćemo da ih kupimo, jer su i te kako evidentne klimatske promene", rekla je Mihajlović u intervjuu za agenciju Beta.

Srbija je, prema njenim rečima, imala sreće jer kada je zatražila ledolomce od Mađarske, toj susednoj državi nisu bili potrebni, pa je mogla da ih ustupi Srbiji po ugovoru koji je potpisan još za vreme Josipa Broza Tita. Ona je istakla da je ukupna šteta zbog leda tokom januara na rekama i železničkom saobraćaju u Srbiji 1,4 miliona evra.

Na pitanje kako se odvija proces legalizacije objekata, Mihajlovićeva je istakla da je do sada popisano 650.000 objekata, a legalizovano 50.000.

"Plan je da se popis nelegalnih objekata završi za nekoliko meseci i zato je lokalnim samoupravama i gradovima, koji su nadležni za taj posao, Vlada Srbije pritekla u pomoć i odobrila zapošljavanje 1.100 ljudi koji imaju zadate kvote koliko rešenja dnevno treba da potpišu", objasnila je ministarka.

Kada se završi popis to će, kako je dodala, do sada biti prva baza podataka o izgrađenim objektima u Srbiji.

Upitana da li će država morati da pritekne u pomoć lokalnim samoupravama i gradovima kada započne rušenje nelegalnih objekata, kojima su zauzete obale reka, ona je rekla da Zakon o ozakonjenju nije zakon o rušenju, već pomoć građanima da jeftino ozakone svoje nelegalne objekte. S druge strane, opštine treba da naprave spisak onih objekata koji ne mogu po zakonu biti ozakonjeni, i to su već mogle da naprave, jer je zakon donet u novembru 2015. godine.

"Samouprave imaju sva sredstva i institucije da poruše nelegalne građevine i uvedu red, ali ako budemo morali da pomognemo, nije isključeno da nećemo", dodala je Zorana Mihajlović.

IZVEŠTAJ RADNE GRUPE O AKTORU JE ZAVRŠEN

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da je Radna grupa usvojila konačan izveštaj o deonici Koridora 10 na kojima radi grčka kompanija Aktor i da će izveštaj dobiti u ponedeljak. Ona je u intervjuu za agenciju Beta kazala da ministarstvo bilo prinuđeno da se uključi u problem s kašnjenjem radova na delu Koridora 10 zato što investitor, Koridori Srbije, nije radio svoj posao.

Predsednik Aktora je dostavio novi plan dinamike radova, a odluka o tome da li će biti nastavljena saradnja s tom firmom biće doneta, kako je najavila ministarka, posle sastanka 8. februara.

"Sa Aktorom postoji četiri ugovora. Nije to mala firma, radi svuda u regionu, ali čini mi se da ima određenih finansijskih problema i da nije angažovala dovoljno radnika da bi završila tu deonicu, već sele radnike s jednog na drugo mesto. Od ukupno 48 kilometara autoputa na koliko rada, do sada je završeno nešto više od polovine", rekla je Mihajlovićeva.

Na pitanje da li će Koridori Srbije, kao investitor koji i upravlja tim projektom, snositi sankcije, Mihajlović je istakla da će u zavisnosti od izveštaja Radne grupe taj dokument biti predat nadležnim organima.

"Sigurno je da ćemo do kraja ove godine završiti Koridor 10 i imaćemo autoput od Obrenovca do Preljine na Koridoru 11. Završićemo i dva mosta, Žeželjev će za železnički i drumski saobraćaj biti gotov do početka novembra, a u istom periodu treba da bude završen i most Ljubovija-Bratunac koji smo započeli i završićemo ga u roku", rekla je ministarka.

Ona je dodala da u martu počinje gradnja autoputa od Surčina do Obrenovca, sve je od dokumentacije do finansiranja spremno i nema razloga da kasni, a vode se razgovori i oko načina finansiranja obilaznice oko Beograda.

"Uskoro bi trebalo da se završi projektna dokumentacija za izgradnju autoputa Niš-Merdare, a na Samitu zemalja Zapadnog Balkana će se razgovarati o načinu finansiranja jer je to izuzetno skupa deonica", rekla je ministarka i dodala da će ove godine započeti i gradnja Fruškogorskog koridora.

U izgradnji Koridora 10 se, prema njenim rečima, kasnilo više od 30 godina, pa je deo saobraćaja prešao na Koridor 4 kroz Bugarsku i Rumuniju. Ali, Srbija je u poslednje dve godine uspela da vrati deo vozila i sada ih je 1,5 miliona više nego ranije, jer je put kroz Srbiju kraći 150 kilometara od puta kroz Rumuniju i Bugarsku.

"Prioritet vlade je i da u naredne tri godine rehabilituje železnički Koridor 10, s minimalnom brzinom vozova od 110 kilometara na sat, a sa okolnim zemljama razgovaramo kako da smanjimo granične ispostave i skratimo dužinu putovanja. Ovo je bila i jedna od glavnih tema razgovora tokom nedavne posete grčkog premijera Aleksisa Ciprasa", rekla je Zorana Mihajlović.

Dodala je da bi tako roba brže putovala kroz Srbiju nego sada kada transport traje 40 sati, dok Koridorom 4 kroz Rumuniju - 26 sati.