U NAREDNIH pet godina ruski i kineski neimari trebalo bi potpuno da obnove prugu između mađarske i srpske prestonice. Radovi između Beograda i Budimpešte podeljeni su u tri faze, a završena je tehnička dokumentacija za srednju deonicu, Stara Pazova - Novi Sad, koja se finansira iz ruskog kredita. Za potez od Beograda do Stare Pazove gotov je idejni projekat, a priprema se izrada Projekta za građevinsku dozvolu i Projekta za izvođenje. Generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović, za “Novosti”, kaže da se očekuje i početak izrade tehničke dokumentacije za treću deonicu, od Novog Sada do granice sa Mađarskom, koja je najlakša, jer prolazi kroz Panonsku niziju. Prvi radovi mogli bi da počnu na proleće.

Predviđeno je da se postojeća jednokolosečna pruga, stara više od 130 godina, rekonstruiše i izgradi kao savremena, sa dva koloseka za putnički i teretni saobraćaj i brzinu 200 kilometara na sat. Pruga će biti elektrificirana i opremljena tehnološki najsavremenijim sistemima kontrole i upravljanja saobraćajem u skladu sa evropskim standardima.

- Sada imamo jednokolosečnu prugu, a biće izgrađen dopunski, novi, drugi kolosek na koji će se prebaciti saobraćaj sa sadašnjeg starog jednokolosečnog, pa onda da se rekonstruiše stari i napravi dvokolosečna pruga - priča Ignjatović. - Na delu Batajnica - Stara Pazova pruga će biti rekonstruisana za funkciju spajanja i razdvajanja dve dvokolosečne pruge visokog ranga i za razdvajanje putničkog i teretnog saobraćaja na području beogradskog čvora. Elektrotehnički deo projekta smo uradili u saradnji sa kineskim firmama. Potrebno je da se obavi stručna kontrola Republičke revizione komisije, a u pripremi je izrada Projekta za građevinsku dozvolu i Projekta za izvođenje. Procenjeno vreme izgradnje je oko tri godine.

BEZBEDNOST KAO PRIORITET - SVA ukrštanja pruge sa putevima biće denivelisana izgradnjom nadvožnjaka i podvožnjaka, a pruga će biti ograđena - otkriva Ignjatović.
- S obzirom na visok rang pruge i projektnu brzinu od 200 kilometara na sat, pruga će biti ograđena zaštitnom ogradom, poput onih na auto-putu. Ograda se postavlja na granicu pružnog pojasa staničnog područja i otvorene pruge. Ograda ima višestruku namenu, a najznačajnija je da štiti i odvraća od nezakonitog pristupa železničkim objektima i opremi i vandalizma i da utiče na povećanu bezbednost, jer onemogućava nekontrolisan izlaz ljudi i životinja na prugu.

Po topografskim, geotehničkim, hidrotehničkim i prostorno-urbanističkim karakteristikama najteži i najsloženiji deo na celoj pruzi je od Stare Pazove do Novog Sada, na kojem će biti angažovani Rusi.

- Potrebno vreme za građenje ove deonice diktiraju ključni objekti, mežu kojima su dve tunelske cevi dužine po 1.150 metara kod Čortanovaca i dvokolosečni vijadukt u plovnom delu Dunava dužine oko tri kilometra u složenim geotehničkim uslovima terena - objašnjava Ignjatović. - Očekuje se da ruska firma “RŽD International” počne izvođenje radova, koji će prema njihovoj dinamici trajati oko pet godina.

Cilj je da se vreme putovanja između Beograda i Budimpešte na pruzi dužine oko 350 kilometara skrati sa današnjih osam časova na manje od tri sata i da se omogući visok nivo bezbednosti, kapaciteta i komfora u prevozu putnika i robe.

- Proces od ideje do realizacije ovako velikih i složenih infrastrukturnih projekata nije ni jednostavan ni lak. Potrebna je stručnost, maksimalno angažovanje i saradnja svih učesnika u postupku izrade i verifikacije dokumentacije, dobijanja neophodnih dozvola, obezbeđenje finansijskih sredstava, eksproprijacija potrebnog zemljišta i na kraju izgradnja - ističe direktor Saobraćajnog instituta CIP. - Realizacija ove ideje počela je izradom Studije izvodljivosti za celu prugu od Beograda do Budimpešte, koju su uradili za srpski deo Saobraćajni institut CIP, a za mađarski deo FMTERV Zrt. - ECOROAD Kft Consortium. Studiju je objedinila kineska kompanija TSDI.

MEĐUNARODNI ZNAČAJ

- PROJEKAT pruge Beograd - Budimpešta predstavlja prvi korak ka stvarnoj modernizaciji železničke infrastrukture u Srbiji u skladu sa standardima Transevropske mreže 21. veka - napominje Ignjatović. - Ova pruga ima visok međunarodni i nacionalni značaj. Predstavlja deo tradicionalnog najkraćeg i najracionalnijeg železničkog tranzitnog koridora za vezu zapadne i centralne Evrope sa Grčkom, Turskom i Bliskim istokom. Povezuje tri velika grada i železnička čvora, Beograd, Novi Sad i Suboticu, i predstavlja prirodnu i najracionalniju železničku vezu Beograda i Srbije sa Evropom preko Budimpešte.