Komentar: Derikože

GOTOVO deceniju i po banke u Srbiji "deru" građane koji moraju da se zaduže. U početku su zaračunavale paprene, zelenaške kamate, a sada su prešle i na izmišljanje i podizanje provizija i naknada, od kojih su samo za devet meseci prošle godine zaradile gotovo 26 milijardi dinara?!

Čovek kog muka natera da se zaduži banku bira prema kamati, odnosno odlučuje se za najniže cene, a da ne obrati pažnju na sve ostale troškove, koji su po običaju napisani sitnim slovima. A to prosečan Srbin ne čita.

Tako upadne u začarani krug poimanja bankarstva u Srbiji, koje nema nikakve veze sa evropskim i zemaljama odakle su te banke došle. Ali naši građani, srećni što su uopšte dobili "povoljnu" kamatu, koja bi inače trebalo da se podrazumeva, brzo se razočaraju kada počne izrada kredita, odnosno kada se na kamatu dodaju razne provizije i naknade za obradu kredita.

No ni tu nije kraj. Vodeći se lihvarskim instinktom, gulikože su izmislile i nahnadu za godišnje održavanja zajma, koji jedino postoje u Srbiji! Procenat po procenat, malo za službenicu koja ukucava podatke i proverava papire na šalteru, malo za struju i habanje kompjutera, prateći trošak najobičnijeg keš kredita za godinu dana naraste i do čak deset odsto od uzetog iznosa.

Tako bankari, koji inače kukaju kako ništa ne zarađuju (a već su ovde inkasirali oko 33 milijarde dinara), zadovoljno trljaju ruke. A zašto i ne bi kada u Srbiji ne postoji propis koji bi limitirao kamate. Isto je i sa pratećim troškovima. Građani bi trebalo da budu mudri i da biraju banke koje imaju i najmanje provizije i naknade. A da bi to utvrdio, prosečan Srbin morao bi prvo da završi barem dve godine Ekonomskog fakulteta ili da angažuje finansijskog savetnika.