Ekonomija

Ambalaža sakriva trikove proizvođača

M. N. S.

26. 12. 2016. u 15:30

Zakon i pravilnici zadovoljeni, ali ne i potrošači koji su dovedeni u zabludu. Pakovanja naizgled ista, ali gramaža manja, a cenovnici za artikle nisu sniženi

GODINAMA je imala sto grama, a onda je počela naglo da "mršavi". Najpre je oslabila na 90, pa 80, a sada ima tek 75 grama. Koliko je čokolada tanja niko nije mogao da vidi, jer je i dalje bila u istoj ambalaži. Tim putem su krenule i druge namirnice - gotove supe, kesice testenine, čipsevi... Pakovanja hrane koja se nude kupcima vremenom su bivala sve lakša, ali ne i jeftinija.

Danas na rafovima ne postoji proizvod koji nema svoju "mršaviju" verziju. Kod mnogih robnih grupa, gotovo su nestale standardne težine, koje su se decenijama prodavale. Manjom gramažom proizvođači nastoje da zadrže kupce, jer bi mnoge povećanjem cena izgubili.

- To je klasična zloupotreba, jer format je isti, a gramaža je manja - kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS). Kesice supe su nekad bile dovoljne za četiri osobe. Mnoge danas nisu dovoljne ni za tri tanjira. A cena se nije promenila. Proizvođači tako imaju dvostruku dobit. Smanjili su troškove, a cena nije porasla. To je nepoštena poslovna praksa. S druge strane, na ambalažama su proizvođači napisali pravu težinu određenog proizvoda. Time su zadovoljili pravilnike o deklarisanju.

SKRIVENO Kršenja zakona ovde nema, ali se trikovima obmanjuju potrošači. U standardnom pakovanju na koje su kupci navikli, proizvođači nude lakše proizvode i to po ceni istoj kao za "teži" proizvod. Kupci s razlogom pitaju da li je reč o skrivenom poskupljenju.

Potrošači smatraju da su zavarani, s obzirom na to da lakša pakovanja "naoko" identična onima na koje smo godinama nalazili na rafovima. Zvanično, nema prevare, jer je težina pravilno deklarisana na svakom proizvodu. Većina kupaca, međutim, ne proverava gramažu, a upravo na takve navike računaju i proizvođači.

- Ako je proizvođač zadržao veličinu ambalaže u kojoj je bila upakovana veća gramaža, onda je to sigurno dovođenje potrošača u zabludu - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. - Nijedan kupac neće svaki put da proverava težinu određenog artikla. Za to bi proizvođači trebalo da odgovaraju, ako ne pred zvaničnim sudskim organima, onda pred etičkim organizacijama. Reč je o neetičkom uvećanju profita, na štetu potrošača.

I mlečne prerađevine su "mršavile". Čaša jogurta više nema 200 mililitara, već samo 180. Majonezi su sa 200 "pali" na 185 grama. Zamrznuto povrće u kesicama nije teško pola kilograma, već 450 grama. Ni kutija keksa ne teži više 300 grama, već je prvo pala na 240, pa na 220 grama. Testenine su se "stanjile" sa 500 na 400 grama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije