Banke građanima već uzele 33 milijarde!
25. 12. 2016. u 14:01
Srpski bankari ove godine ostvariće najveći profit od 2011. godine, pre svega zahvaljujući brojnim provizijama i naknadama. Pošto su oborili kamate, podigli “prateće troškove” što im je donelo ogromnu dobit
Ilustracija; Foto N. Fifić
BANKE u Srbiji u 2016. ostvariće najveći profit u poslednjih pet godina, jer su samo za prvih devet meseci zaradile su 32,8 milijardi dinara, nakon odbijanja svih rashoda. Iako najveću zaradu i dalje imaju na kamatama, rekord je zabeležen u prinosu od provizija i naknada, čak 25,9 milijardi dinara.
Ovakva zarada na takozvanim “pratećim troškovima” nastala je jer su ih bankari podigli, dok im je dobit pala na kamatama na kredite, koje su morali da smanje. Bankari zadovoljno trljaju ruke, jer im je omogućeno da samo za uzimanje papirnog izveštaja na bankomatu, posle podizanja novca, uzmu 15 dinara, a za plaćanje računa i do 150 dinara.
Ovo je sitnica u odnosu na obradu kredita koji može da iznosi i do 3,7 odsto na celokupni iznos zajma. Tako, ako neko uzme veću pozajmicu od, na primer, milion dinara, samo za obradu zahteva platiće 17.500 dinara. Za godišnje održavanje kredita naknada je od 0,5 do jedan odsto na ostatak duga. To znači da se za zajam od 500.000 dinara, plaća od 5.850 dinara svake godine otplate.
Za održavanje tekućeg računa trošak iznosi od 125 do 400 dinara, izdavanje čekova 10 do 30 dinara po komadu, blokada kartice od 300 do 1.000 dinara, a izdavanje nove po zahtevu korisnika i do 1.500 dinara. Slanje opomene je od 200 do 600 dinara, izdavanje raznih potvrda od 300 do 500 dinara. Provera stanja na računu SMS porukom je 10 dinara, a neosnovane reklamacije od 1.000 do 2.460 dinara...
Sve su ovo sitni i krupni troškovi koje banke naplaćuju svojim klijentima. Ali, naravno, ne čine to banke samo u Srbiji, to je njihov manir i u Evropi, samo u manjim iznosima. Kod nas je bankama omogućeno da same kreiraju svoju politiku i da naplaćaju svoj rad po cenama za koje smatraju da su realne. U Udruženju “Efektiva” smatraju da to ne sme da bude praksa.
- Provizije koje banke naplaćuju od građana često su fantomske - ističu u “Efektivi”. - To se vidi u slučaju naknade za praćenje kredita, kada banka za isti posao koji radi tokom otplate kredita, naplaćuje naknadu u procentualnom iznosu na glavnicu. U jednom trenutku naplaćuje jedan iznos, a kako se glavnica smanjuje, i ovaj iznos ide na dole, što je nelogično.
Banke naplaćuju tri vrste naknada, a kako ističu u “Efektivi”, oni ih sve smatraju nezakonitim. Prva je naknada ili provizija za obradu kredita, koja se zaračunava na početku, prilikom zaduživanja (od 0,5 do 3,5 odsto), druga je ona koju banka naplaćuje za održavanje ili praćenje kredita (kvartalno, polugodišnje ili godišnje od 0,1 do jedan odsto) i treća - provizija za prevremenu otplatu koja je 1,5 odsto.
Narodna banka Srbije nema zakonska ovlašćenja da propisuje bankama ograničenja u pogledu vrste i visine naknada koje naplaćuje za obavljanje poslova. Ali, u skladu sa odredbama Zakona o bankama, NBS može da propiše jedinstveni način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga.
I pored ovakvih naknada i provizija, bankari se žale da malo zarađuju, ali se nijedna banka, od 30 koliko ih ima, ne povlači sa tržišta, čak dolaze i nove.
KAMATE NA ŠTEDNjU
Banke su ove godine smanjile kamate na štednju, a pojedine su ih i ukinule. To je doprinelo da im kasa bude punija. Takođe, banke konstantno smanjuju broj zaposlenih, pa u trećem tromesečju ove godine u 30 banaka radi 107 službenika manje, što je dodatno snizilo njihove troškove.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
"NEKO BI REKO TO JE KOSMIČKA PRAVDA..." Vučić o aneksiji Grenlanda: Kada je bilo oko Srbije, bilo je - baš nas briga za međunarodno pravo
PREDSEDNIK Aleksandar Vučić obraća se iz Abu Dabija. Odgovarajući na pitanja novinara Vučić je govorio i o potencijalnoj aneksiji Grenlanda od strane SAD, o kojoj već danima govori američki predsednik Donald Tramp.
13. 01. 2026. u 09:17
VUČIĆ IZ ABU DABIJA: Srbija mora više da se okrene upotrebi AI i obezbedi dovoljno energije (VIDEO)
PREDSEDNIK Aleksandar Vučić obrati se iz Abu Dabija.
13. 01. 2026. u 08:56
VUČIĆ NA NEDELJI ODRŽIVOSTI 2026 U ABU DABIJU: Zahvalan na ovoj izuzetnoj prilici za Srbiju
PREDSEDNIK Aleksandar Vučić prisustvovao je svečanom otvaranju Nedelje održivosti 2026 u Abu Dabiju.
13. 01. 2026. u 08:40
BURNO U STUDIJU: Šešelj objasnio voditelju zašto su nestali dinosaurusi, Ostojić morao da reaguje (VIDEO)
PREDSEDNIK SRS dr Vojislav Šešelj ponovo je na Tanjug TV imao verbalni obračun sa voditeljem Dejanom Miletićem.
12. 01. 2026. u 19:01
BLOKADERI HOĆE DA LIKVIDIRAJU VUČIĆA JER IM NE PREDAJE VLAST BEZ IZBORA: Vučević: Ne libi se Bešlin da uzme pare, dobio je 300.000 evra
LIDER naprednjaka i savetnik predsednika za regionalna pitanja Miloš Vučević naveo je gostujući na b92 televiziji da blokaderi žele vlast bez izlaska na izbore i da ne računaju na građane Srbije.
12. 01. 2026. u 17:53
Gavrilo Princip
25.12.2016. 14:15
Tekst lepo sve objašnjava. Građani vazalske države, čiji vlastelini rade u interesu krupnog kapitala, ne treba ni da očekuju socijanu pravdu niti zaštitu bilo koje vrste.
To je pljačka. Treba strane banke nacionalizovati i promeniti im imena u Beobanka, Investbanka,...
Banke bi morale da urede svoje poslovanje da to drzava trazi od njih. Ali, jedno "ali" srecu kvari, tako da smo sami krivi....
@Sasa - Што смо тражили, то смо и добили: домаће а стране банке. Не би био проблем, да банке инвестирају новац у нашу привреду. Проблем је што новац износе а држава то благосиља. Са друге стране, банке кажу да је Србија несигурно инвестиционо подручје. Од несигурности се бране високим каматама и наплаћивањем свега могућег. За протеклих 16 година колико су новца "стране а домаће банке" изнеле (зарадиле) у односу на пласман?
Imajte malo obzira prema svom narodu. Ja nemam nikakve veze sa bankama, ali sto je mnogo, mnogo je. Ko je izglasao ovakaav zakon, veci je krivac od banaka.
Komentari (29)