Stara štednja za sve Jugoslovene

Srbija ima obavezu da od avgusta 2018. počne da isplaćuje štediše cele bivše SFRJ. Prema zakonu koji se u Skupštini usvaja po hitnom postupku, naša zemlja mora da namiri sve koji su čuvali novac u srpskim bankama, bez obzira na to u kojoj republici su se filijale nalazile. U pitanju su devizni depoziti od oko 310 miliona evra, položeni do 27. aprila 1992. U taj iznos uračunata je i kamata do 2016.

Stara devizna štednja građanima bivše Juge, prema predlogu zakona, trebalo bi da se isplaćuje kroz obveznice u deset polugodišnjih rata, od 31. avgusta 2018. do 28. februara 2023. Vrednosne hartije glase na ime i prenosive su, što znači da sa njima može da se trguje na berzi. Konverzija valuta u kojima je položena devizna štednja u evre, obaviće se po međuvalutnim odnosima prema srednjem kursu dinara iz kursne liste NBJ koja je važila 1. januara 2002.

Štedišama sleduje kamatna stopa iz ugovora, a ako je nepoznata, zaračunava se pet odsto godišnje do 31. decembra 1997. Svaki štediša dobija dva odsto godišnje kamate od početka 1998.do 31. maja 2016. Dodatnih 0,5 odsto štediše dobijaju i za period od 1. juna ove godine pa sve do rokova dospeća rata obveznica.

Srbija mora da donese zakon i da isplati štediše iz bivših republika SFRJ, jer su presudom Evropskog suda za ljudska prava koja je postala pravosnažna u julu 2014, Slovenija i Srbija dobile obavezu vraćanja devizne štednje iz vremena SFRJ građanima Hrvatske i BiH.

Ministarka Ana Brnabić izjavila je da Srbija po osnovu presuda Evropskog suda za ljudska prava mora da državljanima bivših republika Jugoslavije isplati staru deviznu štednju i da bi, ukoliko ne dođe do te isplate, odnosno donošenja Zakona o regulisanju javnog duga SR Jugoslavije po osnovu devizne štednje, Srbija mogla da bude dodatno opterećena "za 30 do 40 miliona evra".

- Srbija, naravno, nije srećna zbog toga, ali mora da ispunjava presude suda u Strazburu, i radi poštovanja presuda tog suda, ali i radi svog imidža, ali i da bi materijalna šteta bila manja - rekla je Branabićeva.

- Srbija treba da isplati štednju koja je položena u Investbanci, koja je poslovala na teritoriji bivše SFRJ - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. - Kako je ta banka u stečaju, znači da obaveze padaju na teret države.

Osim isplate stare devizne štednje u republikama bivše SFRJ, novim zakonom je predviđeno da se vrate i depoziti građana koji su ih položili u Jubanci Kosovska Mitrovica. Vlada će odrediti banku koja će servisirati deviznu štednju klijenta ove banke.

POTRAŽIVANjA

ŠTEDIŠE će svoja potraživanja po osnovu stare devizne štednje moći da prijave u roku od godinu dana. Uz prijavu, imaju obavezu i da dostave i potvrdu nadležnih organa i institucija bivše SFRJ o tome da štediša nije već ostvario svoje pravo po osnovu stare devizne štednje, niti da mu je ono priznato od bivših repiblika SFRJ.