SVE skupštine stanara moraće da se usklade sa novim Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada. Opštine i gradovi će dobiti rok od 12 meseci da formiraju registre stambenih zajednica, a od trenutka kada ih uspostave, skupštine stanara na toj teritoriji će imati rok od šest meseci da se "preregistruju". To znači da će i oni koji imaju kućni savet, morati da sazovu sastanak i ponovo izglasaju upravnike koji će stambenu zajednicu prijaviti u opštini. Stanari će, po članu 26, platiti administrativnu taksu za registraciju i naknadu za usluge evidencije, ali se još ne zna u kom iznosu.

Opštine i gradovi će popisati sve skupštine stanara, a objedinjene podatke će slati Republičkom geodetskom zavodu.

U zgradama koje imaju predsednika skupštine stanara, trebalo bi da on sazove sastanak na kojem će biti obavljen njegov reizbor ili će biti izabran novi upravnik iz redova stanara. Ukoliko zgrada nije imala "kućepazitelja", sastanak može sazvati neko od vlasnika nekretnina.

U situaciji kada stanari ne mogu da se slože ili ne žele da se bave ovom problematikom, lokalna samouprava će im odrediti prinudnog upravnika. Svaki vlasnik imaće pravo da zahteva od opštine da imenuje profesionalnog upravnika.

- Oni će biti izabrani sa spiska Privredne komore Srbije, koja će biti zadužena za njihovu obuku - navode u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture. - Prinudni upravnik se zadržava u zgradi samo dok stambena zajednica ne donese odluku da neko od stanara obavlja poslove upravnika.

Procenjuje se da samo u glavnom gradu ima više od 5.000 stambenih objekata koje niko ne čisti i ne popravlja kvarove. U takvim zgradama nisu organizovane ni skupštine stanara, a glavni razlozi su nemar i nesloga. "Gradsko stambeno" održava oko 14.000 zgrada. Po donošenju zakona, obaveza lokalnih samouprava u Srbiji će biti i da propišu minimum sume koja će se izdvajati za održavanje zgrada na njihovoj teritoriji, a u skladu sa socijalnim statusom lokalnog stanovništva.

Svi vlasnici stanova dužni su, po novom zakonu, da plaćaju mesečno održavanje zgrade, a ukoliko ne budu izdvajali novac za to preti im kazna od 5.000 do 50.000 dinara. Toliko im inspektor može naplatiti i ako, na primer, gomilaju smeće, ostavljaju bicikl, kolica i druge stvari ispred svojih vrata i tako zatvaraju prolaz komšijama. Nadzor je poveren građevinskoj i komunalnoj inspekciji.

NE PITA SE KO NIJE TU

Ukoliko je vlasnik posebnog dela nepoznat, odnosno nedostupan, njegov glas se ne uračunava u kvorum, odnosno ukupan broj glasova u postupku odlučivanja. A smatra se da je nedostupan ukoliko se tri puta uzastopno ne odazove na sednicu skupštine, a da nije obavestio upravnika o razlozima svog neodazivanja. Vlasnik posebnog dela može glasati i pisanim putem, i u tom slučaju, za potrebe izračunavanja kvoruma, smatra se da prisustvuje sednici. On, takođe, može glasati i putem zastupnika, odnosno punomoćnika.