Na prodaju državne apoteke?

DRŽAVNE apoteke idu u ruke privatnika. Ovo je realna sudbina ustanova za prodaju i distribuciju lekova, koje su poslednjih godina nagomilale višemilionske dugove. Da je ovaj scenario u igri za "Novosti" je potvrdila i Ana Brnabić, ministar državne uprave i lokalne samouprave.

- Privatizacija je otvorena opcija na stolu, mada je reč o komplikovanom političkom pitanju - kaže Brnabićeva.

Do pre nekoliko godina mahom su bile uspešne ustanove, a sada su listom stigle do prosjačkog štapa. Državne apoteke trenutno kasne u isplati čak 18,5 miliona evra dobavljačima. Toliko novca je stiglo na naplatu, ali su ukupne obaveze mnogo veće - 45,6 miliona evra. Rešenje problema povereno je radnoj grupi u kojoj su predstavnici ministarstava zdravlja, finansija i državne uprave. Pojedine lokalne samouprave, poput Šapca, spremne su da svoje apoteke ustupe - privatnicima.

Kako "Novosti" nezvanično saznaju, predlog Ministarstva zdravlja biće da apotekarske ustanove ostanu državne, ali da se uvede profesionalni menadžment i stvore uslovi da budu konkurentne na tržištu. Ministarstvo zdravlja će tražiti da marže državnih apoteka budu takve da mogu "da prežive". Još se ne zna o kojem procentu je reč. Trenutno, marže za većinu lekova na recept su 12 odsto, na pomagala četiri, a na citostatike šest odsto.

Ministarka Brnabić objašnjava da je poslednji pokušaj rešavanja obaveza apoteka bio 2006, tako što su prebačene u javni dug.

- Dugovi su narasli i sada su s kamatama dostigli 11 milijardi dinara u 25 lokalnih samouprava. Jedina dobra stvar je u tome što problem ne postoji u svih 145 ustanova - kaže Ana Brnabić. - Samo mesečna kamata na dug iznosi 250 miliona dinara. Niko to nije rešavao, jer je jednostavno upadao u pravni jaz. Lokalne samouprave su osnivači apoteka i one su u dugovima, Ministarstvo zdravlja i RFZO kažu da to nije njihov problem zato što su te lekove već platili dobavljačima. Apoteke su novac dale za plate, krečenje, a ne za dobavljače. Ako lokalne samouprave počnu da vraćaju dug, to ne sme da bude iz njihovih budžeta, već da u okviru zakonskih normi idu na javno-privatno partnerstvo ili izdavanje tih apoteka. Ne mogu se privatizovati u ovom trenutku, ali je to opcija koja je na stolu.

Loši finansijski rezultati državnih apoteka, kažu njihovi direktori, direktna su posledica pravilnika iz 2015. godine. Osim ograničenih marži, "kamen oko vrata" je obaveza da lekove kupuju putem javnih nabavki.

- Politika štednje i drastično smanjenje cena, za 30-50 odsto, "oborili" su marže i nismo mogli da ispunimo planove - objašnjava Miloš Obradović, direktor "Apoteka Kruševac". - Novac kojim su raspolagale apoteke odlio se u kasu RFZO. Uveden je sistem centralizovanih javnih nabavki koji je apotekama oduzeo još jedan dodatni deo prihoda i takođe ih prelio u kasu RFZO. Jedan od ključnih uzroka naših problema je i monopolizacija veledrogerija. One dobiju posao u okviru centralnih javnih nabavki i sklope ugovor sa RFZO o snabdevanju, a otvaraju sopstvene lance apoteka i, takođe, rade na recept. Tako se razvija nelojalna konkurencija državnim apotekama, kroz zloupotrebu partnerskog odnosa sa državom.

Rešenje je, smatraju direktori, nov način ugovaranja sa RFZO. Većina njih nema dileme da treba da ostanu državne institucije. To je jedina garancija da će stići do svih građana zemlje, a u mnogim selima one su jedina veza meštana sa zdravstvenim sistemom.

ŠABAC NUDI PRIVATNICIMA U ZAKUP

ŠABAC je rešio da svoje državne apoteke ponudi privatnicima u zakup. Nedavno je objavljen javni poziv zainteresovanima da iznajme 18 apoteka. Otvoren je do kraja sledeće nedelje.

- Mi nismo mogli drugačije da rešimo problem - kaže, za "Novosti", Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca. - Rešili smo da izdamo 18 objekata, i to na deset godina, kako bismo dobili novac da izmirimo dugove. Uslov je da zakupci preuzmu sve osoblje apoteka i 30 odsto vanfarmaceutskog tehničkog osoblja. Namera je da sačuvamo mrežu apoteka, tu su i objekti u selima, i da sačuvamo zaposlene.