Vetar u leđa srpskom agraru

KOMERCIJALNA banka" nastavlja da podržava domaću poljoprivredu. Već tri godine, povodom Novosadskog poljoprivrednog sajma, banka sprovodi projekat "Uspešne priče" i nagrađuje deset svojih klijenata - proizvođača hrane. Tako je bilo i ovog puta, kada je grupa poljoprivrednika u organizaciji Komercijalne banke obišla Italiju i Sajam poljoprivredne mehanizacije u Bolonji.

Ova veoma posećena i globalno značajna manifestacija, koja se održava 42. put, okupila je čak 1.900 izlagača. Srpski poljoprivrednici su saznali nove trendove u proizvodnji i upoznali se sa najmodernijom mehanizacijom.

- Imam oko 200 hektara pod ratarskim kulturama i dosta mehanizacije koja mi olakšava posao - kaže Zoran Kresić, poljoprivrednik iz okoline Pančeva. - Obilazak ovakvog sajma za mene je značajno iskustvo, jer svake godine se pojavi neka nova oprema koja može da pomogne u poslu kojim se bavim. Klijent sam Komercijalne banke i imamo dobru saradnju. Kamate su smanjene, tako da se uz povoljan kredit može lakše doći do neke mašine.

Jedan od nagrađenih poljoprivrednika iz Srbije na sajmu u Bolonji je i ratar Draško Danilović iz Kuzmina. Bavi se proizvodnjom klasičnih ratarskih kultura - gaji pšenicu, soju, kukuruz i šećernu repu na oko 300-350 hektara, u vlasništvu i sa zakupom. Ima i farmu svinja. Na tržište iznese godišnje oko 4.000 komada, prasića i svinja.

- Smatram da država mora da stvori uslove i definiše šta je to što hoćemo u poljoprivredi, šta je to što možemo da proizvedemo, jer su nam potencijali mnogo veći od mnogih zemalja - ističe Danilović. - Moramo da osvajamo nova tržišta kroz nove prerađivačke industrije i kapacitete koji će da obezbede viši stepen prerade i veći izvoz. Međutim, stalno nas sputavaju propisima iz Evropske unije, gde nam ne daju na njihovo tržište, a nas koriste da plasiraju svoj suficit proizvoda.

Prema njegovim rečima, primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji je potrebna zaštita države, jer su srpski poljoprivrednici izloženi konkurenciji visoko dampingovanih i podsticajnih mera Brisela i samih država članica Evropske unije, dok podsticaji u agrarnom budžetu Srbije padaju.

- Zadovoljan sam što je "Komercijalna banka" omogućila ovu posetu sajmu u Bolonji, gde sam video novitete koje mogu da uvedem u primarnu proizvodnju - kaže Danilović. - Mislim da poljoprivreda, bez obzira na to što nije visoko profitabilna i što ima mali obrt kapitala, može da bude jedna od poluga razvoja, jer imamo bogato podneblje. Ipak, potrebno je da uredimo sistem i državu, međusobne odnose u pogledu odnosa države prema agraru.

Danilović naglašava da je kvalitet naših proizvoda veoma dobar, da je cenjen i u inostranstvu, ali da još ne znamo kako da ga na stranim tržištima najbolje plasiramo.

- Treba iskoristiti ovaj period niskih kamata, to je za nas šansa - naglašava Danilović, koga su u Bolonji najviše zanimale mašine za samoobradu zemlje, za postizanje racionalnijeg i boljeg prinosa, kao i oprema za stočarstvo.

Marko Ljuština, ratar iz Plandišta, bavi se proizvodnjom soje na 400 hektara. Kaže da po hektaru dobija i do četiri tone soje, koju plasira kupcima i prerađivačima u zemlji. Od mehanizacije na sajmu su ga najviše zanimali guseničari.