PATROLA “NOVOSTI”: Od LJiga do Preljine za manje od pola sata (FOTO)

PRVI automobili novom deonicom na Koridoru 11 krenuće sutra, a umesto Ibarskom magistralom, od Ljiga do Preljine će voziti modernom saobraćajnicom u dužini od 40,3 kilometra. Ekipa “Novosti” prva je prošla kompletnom trasom i uverila se da su odrađene i završne pripreme i “glancanje” pred otvaranje, ali i da će, kada i zvanično ova deonica bude puštena u saobraćaj, vozačima biti potrebno da od jednog do drugog mesta stignu za nešto manje od pola časa.

Neimari su se povukli s puta, a posao je prepušten baštovanima i električarima, koji su proveravali signalizaciju. Pokošena je trava, posađeno cveće i uključena su obaveštenja za vozače. Bilo je posla i za čistače, koji su polivali asfalt i brisali zaštitne ograde za odbranu od buke.

Ibarska magistrala je godinama važila za najnebezbedniju saobraćajnicu u našoj zemlji, a postepenom izgradnjom Koridora 11 i otvaranjem novih deonica ona će postati alternativni pravac.

Od sutra će svi vozači sa svojim vozilima na 77. kilometru od Beograda, posle Ljiga, morati sa Ibarske magistrale da se “popnu” na petlju “Dići” i da odluče da li će skrenuti desno, kako bi nastavili starim putem, ili će se nalevo popeti na novu saobraćajnicu.

- Ibarskom magistralom od Ljiga do Preljine ima 57 kilometara, a novi put je kraći za 17 kilometara - objašnjava Dušan Đoković, šef projekta gradnje auto-puta Beograd - Južni Jadran iz “Koridora Srbije”. - Ranije je bio potreban najmanje jedan sat da se pređe taj put, a sada će biti dovoljno 20-30 minuta.

Đoković nas uverava da je sve spremno za puštanje ove deonice u saobraćaj. Na 81. kilometru od Beograda nailazimo na usek koji je prvobitno trebalo da bude tunel, ali se od te ideje odustalo. Šef projekta napominje da je bilo problema, jer se u maju pojavilo klizište koje su mesecima sanirali.

U prvi tunel “Veliki Kik” vozači će ulaziti na 87. kilometru od Beograda. Dugačak je 200 metara, a izgrađen je otvorenom metodom. Prvo je iskopan usek, pa je napravljena betonska konstrukcija i preko nje je nabacana zemlja. Ovde je veliki problem bilo klizište, jer je čitavo brdo “krenulo”. Sanacija je trajala godinu dana, od aprila prošle do aprila ove godine. Đoković napominje da je na više mesta bilo klizišta i da su napravljeni kilometri i kilometri potpornih zidova.

Prvo isključenje sa auto-puta je na petlji “Takovo”, na stotom kilometru od Beograda, gde izlaze oni koji putuju za Gornji Milanovac. Utisak će im posle silaska s nove saobraćajnice verovatno pokvariti regionalni put ka Milanovcu koji je u mnogo lošem stanju, ali, kako saznajemo, u planu je i njegova rekonstrukcija u narednom periodu.

Oni koji nastave auto-putem proći će kroz propisno obeležen i osvetljen tunel “Savinac”, iz kojeg se izlazi na najduži most na trasi od 595 metara.

Nedaleko od njega je i najduži tunel “Šarani” (887 metara), koji je, uz “Brđane”, pre dva meseca dospeo u žižu javnosti zbog tvrdnji da je građevinsko preduzeće “Planum” napravilo propuste prilikom izgradnje trase kroz tunele. Bilo je priča i da tuneli nisu dovoljno visoki i da kroz njih ne mogu da prođu teretnjaci. Uverili smo se da su ove građevine dovoljno visoke, ali je činjenica da vožnja kroz njih nije baš prijatna i da je primetno “truckanje”.

- U tunelima je urađen betonski kolovoz od ploča, tako da na svaka četiri metra imamo dilatacionu spojnicu - objašnjava Đoković. - To je kruta kolovozna konstrukcija i mora se ostaviti mogućnost da “radi”. Ovde nije postavljen asfalt, jer se u tunelima dužim od 500 metara preporučuje da kolovoz bude betonski. Zbog posebnih mera protivpožarne zaštite u tunelima se izbegava asfalt kao zapaljiv materijal, jer je povećana opasnost od nezgoda u slučaju požara.

Iza “Šarana” je i kontrolni centar kojim će se upravljati ovom saobraćajnicom.

- Ovo je prva deonica na kojoj se primenjuju ITS standardi i predstavlja početak unapređenja upravljanja saobraćajem - priča naš vodič. - Sve promene i dešavanja se vide u kontrolnom centru. Primenjene su najsavremenije metode upravljanja saobraćaja u tunelima i na trasi. Savremena rasveta, promenljiva saobraćajna signalizacija, dojava požara, video-nadzor, telekomunikacije - to su sve sistemi kojima se kontroliše sve što se dešava u tunelima. U slučaju da dođe do nekih nemilih dešavanja, postoji opcija da se zatvori jedna cev i da se saobraćaj preusmeri.

Ispred poslednjeg tunela, “Brđani”, radnici iz preduzeća “Grin in” užurbano sade travu, dok se na kolovozu još nije osušila boja na tek iscrtanim belim linijama saobraćajne signalizacije.

Na kraju auto-puta, na petlji “Preljina” postavljeni su znaci da se desno skreće za Čačak i Kraljevo. Zasada će svi vozači ovde morati da skrenu desno da bi se isključili sa auto-puta i vratili na Ibarsku magistralu. Posle jednog kilometra, napravljen je kružni tok, a vozači imaju dve opcije - da skrenu levo i svrate u Čačak ili da odu desno i nastave putovanje Ibarskom magistralom.

Na putokazu kod isključenja za Čačak stoji i tabla da se pravo ide za Užice. Šoferi će, međutim, morati još da pričekaju da bi do ovog grada stigli auto-putem. Jer, deonica od Preljine do granice sa Crnom Gorom, koja bi trebalo da prođe preko Zlatibora i Zlatara, još je u planovima.

* Projekat izgradnje deonice od Ljiga do Preljine imao je više od 200 dopuna i izmena. U proseku je bilo po pet izmena na svakom kilometru.

* Da bi počeli radovi, urađena je eksproprijacija čak 3.000 parcela. Izdvojen je novac za nadoknadu vlasnicima četiri miliona kvadratnih metara zemljišta.

* Na gradilištu je radilo nekoliko stotina inženjera, a prosečno je svakodnevno bilo angažovano i do 1.500 radnika. Oko 70 odsto posla obavila su domaća građevinska preduzeća