Banka klijenta varala na kursu

JOŠ jedan građanin dobio je spor sa bankom pred Apelacionim sudom u Beogradu. Naime, njemu je isplaćen stambeni kredit po srednjem kursu, a rate su naplaćene po prodajnom kursu. Sud smatra da to nije po zakonu i banka mora da više zaračunate iznose vrati klijentu i da ubuduće obračunava rate po srednjem kursu. Udruženje "Efektiva" koje okuplja građane zadužene u švajcarskim francima poziva sve koji nisu tužili banke za kursne razlike da to urade.

Korisnici kredita koji bankama svoje rate plaćaju po višem kursu evra, imaju dodatni trošak koji za godinu dana u proseku dostigne od šest do devet hiljada dinara. Na žalost, iako Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđa da se rate obračunavaju isključivo po srednjem kursu NBS na određeni dan, to ne važi za ugovore o kreditima sklopljenim pre 5. decembra 2011. godine.

Obračunavajući rate po višem, prodajnom kursu, bankari tako klijentu na svaki evro uzmu uglavnom od dva do tri dinara. Na sto evra, to je 300 dinara, a na prosečnu ratu za stambeni kredit, od 250 evra, to je od 500 do 750 dinara više svakog meseca. Godišnje tako, ovi dužnici, samo po osnovu kursne razlike, bankama daju od šest do devet hiljada dinara.

Tako je sada srednja vrednost evra 123.056 dinara, a prodajna 125.45 dinara. Srednji kurs "švajcarca" je 113,36 dinara, a prodajni 116.70 dinara.

Donošenjem Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je počeo da se primenjuje pre pet godina, propisana je obaveza banke da pri odobravanju kredita indeksiranog u stranoj valuti primenjuje zvanični srednji kurs koji se primenjuje i pri otplati kredita.

Ova odredba ima pravno dejstvo tek od početka primene Zakona i obračun rata po srednjem kursu važi za ugovore zaključene posle dana početka njegove primene. To znači da se odredbe ugovora, koji su zaključeni pre početka primene Zakona, a koje se odnose na kurs po kome se vrši otplata kredita, primenjuju na način kako su i ugovorene. Ipak, korisnici kredita i u tom slučaju imaju mogućnost da bar pokušaju da smanje svoje rate za razliku između prodajnog i srednjeg kursa za evro.

To, ipak, nije zakonito i građani mogu da tuže banke za ovakvu naplatu kredita.