INVESTICIJA od 20 miliona evra u "Azotari", za koju je premijer Srbije rekao da je nije očekivao, započeta je još u junu ove godine, a novac je "otišao" u izgradnju novog pogona KAN-a. Uprava "Azotare" tvrdi da se radi "samo" o 10 miliona, a da je ostatak ostao od ranije preuzetih obaveza, ali iz sindikata ove fabrike kažu da se od početka znalo kolika će investicija biti.

Pored "Azotare", i finansijski bilansi svih ostalih giganata, poput "Petrohemije", MSK Kikinda i RTB "Bora" pokazuju brojne gubitke, minuse, postojanje starih dugova koji se ne isplaćuju, naplate penala i brojne druge nepravilnosti pri plaćanjima.

Na direktnu prozivku Aleksandra Vučića da se sredstva "bacaju" u preduzećima poput "Azotare", MSK i "Srbijagasa", u fabrici azotnog đubriva kažu da je "verovatno u pitanju nesporazum".

- Ne možemo da komentarišemo izjavu premijera dok sve ne proverimo - kaže Mile Bosnić, zamenik direktora za odnose sa medijima u "Azotari". - Verujem da je premijer dobio krive informacije o radu fabrike i narednih dana ćemo se potruditi da se informišemo o čemu se radi. Ove godine smo imali investiciju od deset miliona evra u novi pogon KAN i još neke sitne propratne troškove, koji su ostali od pređašnjeg zaduživanja. Ne radi se sigurno o cifri od 20 miliona evra.

Iz sindikata "Nezavisnost" u "Azotari" kažu da je novi pogon počeo da se gradi još u junu, a da su za ovu investiciju - svi znali, kao i da je njen iznos upravo 20 miliona evra.

KRIJU ZADUŽENjA RTB "Bor" je ušao u UPPR u maju ove godine zbog duga većeg od 76 milijardi dinara, koji je višestruko premašio imovinu ovog javnog preduzeća (koja je 19,5 milijardi dinara). Lane je firma ostvarila gubitak od 1,1 milijardu dinara, a revizor je njihove "knjige" ocenio - "sa rezervom". Među zamerkama revizora stoji i da RTB "Bor" u svojim završnim računima nije obelodanio sve podatke koje propisi nalažu. Između ostalog, ova firma je prikazala dugove prema Standard banci iz Velike Britanije, u iznosu od 3,3 milijarde dinara, što je čak 5,5 milijardi manje od stvarnog stanja!

Prema rečima Ljubodraga Savića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, u državnim rukama je u industriji ostalo gotovo samo "ono za šta niko nije zainteresovan".

- Država se već pokazala da loše barata "Azotarom", pa je iza nas propala privatizacija zbog pokušaja stranog vlasnika da otuđi najvredniji deo fabrike - kaže Savić. - Sada, sedam godina od tada u fabriku je jako malo ulagano, pa i sa niskim cenama energenata, ona loše radi. Pretpostavljam da je investicija zato bila neophodna. RTB "Bor", na primer, nema nikakve šanse. Država je preuzela ogromni deo duga, a ostatak će takođe sama vraćati kroz kredite. "Bor" nije mogao da posluje pozitivno čak ni kada je bila dobra cena bakra. Imaju ogromne fiksne troškove, zaostalu tehnologiju i nisu godinama istraživali novu rudu.

Stara računica Fiskalnog saveta pokazuje da javna preduzeća godišnje gutaju oko milijardu evra. To je, praktično, cena koju je država plaćala za neuspešno poslovanje preduzeća u svom vlasništvu. U međuvremenu smo sklopili aranžman sa MMF, obećavši da ćemo slavinu za subvencije "zavrnuti". Međutim, to nije išlo baš lako, jer bi pojedina preduzeća bez državne pomoći praktično prestala da postoje.

- Prihod od subvencija koji je za period koji se završava na dan 31. decembra 2015. godine iskazan u iznosu od 195,5 miliona dinara se najvećim delom, u iznosu od 192,27 miliona odnosi na novčana sredstva koje je krajem decembra 2014. godine Vlada RS odobrila i uplatila HIP Petrohemiji po programu rešavanja viška zaposlenih na ime isplate otpremnina za 243 zaposlena, čiji je radni odnos prestao u prvoj polovini januara 2015. godine - stoji u napomenama uz zvaničan finansijski izveštaj ovog preduzeća.

Država je nedavno, ovom javnom preduzeću i oprostila 105 miliona evra duga, čime je njihovo zaduženje "palo" na oko 400 miliona evra. "Petrohemija", baš kao i "Azotara" i MSK Kikinda važe za velike dužnike, pogotovo kada se radi o zaostalim dugovima. Najveći udeo među njima je dug prema velikim energetskim kompanijama poput "Srbijagasa" i NIS-a. Reč je o višemilionskim iznosima, po osnovu kojih su ove kompanije i ulazile u vlasničku strukturu javnih preduzeća, konvertujući potraživanja u vlasništvo. I to više iz obaveze, a manje iz koristi.

Petrohemija

Ovo preduzeće, koje je prošlu godinu okončalo sa minusom od 1,4 milijarde dinara, dobavljačima duguje više od 33 milijarde dinara. Po zvaničnim podacima, prosečno vreme izmirenja obaveza prema dobavljačima u toku 2015. iznosi čak 437 dana (u toku 2014. godine 334 dana). Revizorska kuća ove kompanije, "Dilojt", na završne račune "Petrohemije" dala je uzdržavajuće mišljenje, ukazujući da postoji značajna sumnja u sposobnost javnog preduzeća da nastavi poslovanje po načelu stalnosti poslovanja.

Metanolsko-sirćetni kompleks iz Kikinde lane je takođe ostvario gubitak, i to od 2,2 milijarde dinara (u 2014. minus je bio manji, nepunu milijardu dinara). Iako je od revizora dobio pozitivnu ocenu za prikaz svog poslovanja, društvo "Revizija plus-pro" skrenulo je pažnju da su kratkoročne obaveze MSK veće od njegovih obrtnih sredstava za 2,49 milijardi dinara, te postoji značajna sumnja da će MSK Kikinda biti u stanju da nastavi sa poslovanjem po načelu stalnosti. Tako se ispostavi da im je povoljnije da ne rade nego da rade, pogotovo ako se uzme u obzir da fabrika nema nikakva potraživanja!

MSK "Kikinda"

HIP Azotara je lane upisala minus od 2,6 milijardi dinara, dok je njen gubitak u 2014. zvanično bio tri puta veći - 7,7 milijardi dinara.


NAPLATA I ZA NEISPORUČENI GAS

JAVNA preduzeća ne samo da duguju energetskim kompanijama po osnovu isporučenog gasa i nafte, već se dešava da su dužne i zbog - neisporučenog gasa! Tako "Petrohemija" ima dug od čak 97,66 miliona dinara prema "Srbijagasu" na ime penala.

- Zbog remonta postrojenja koje je izvršeno u 2015. godini "Petrohemija" nije bila u mogućnosti da iskoristi ugovorene količine gasa te je shodno ugovoru "Srbijagas" obračunao penale na teret javnog preduzeća - stoji u finansijskim izveštajima "Petrohemije".