Zasejana petina pšenice

SETVA pšenice u Srbiji uveliko kasni - posejana je tek na 20 odsto površina, iako je u isto vreme prošle godine to bilo i tri puta više. Poljoprivrednici kažu da je to samo mali deo posledica drastično smanjenih državnih subvencija za biljnu proizvodnju u ovoj godini. Kasno skidanje kukuruza, da bi se što manje sušio kad se obere, takođe povlači za sobom da setva pšenice uđe čak u decembar, iako bi optimalno bilo da za koji dan bude završena.

- Slabo zasejane površine odraz su toga što nije bilo subvencija - priča Miroslav Ivković, poljoprivrednik iz Novog Žednika. - Kada poljoprivrednici imaju takve podsticaje, njima je tržišna cena dobra. Ljudi sada odlažu jesenju setvu u nadi da će se nešto desiti. A neki od njih, umesto da kupuju semensku pšenicu, seju sopstvenu, iz proizvodnje. Tako se odmah zna da će biti manji prinos i lošiji kvalitet.

Kako kaže Ivković, Hrvatska daje svojim poljoprivrednicima 370 evra, a Mađarska i do 400 evra. Poljoprivrednici u Srbiju za biljnu proizvodnju od ove godine dobijaju samo 2.000 dinara po hektaru zemlje i isto toliko po hektaru za đubrivo.

Prema rečima Vukosava Sakovića, predsednika Fonda za žito, setva pšenice se godinama odlaže i produžava do sredine decembra.

- Pšenica se seje uglavnom na njivama gde je kukuruz, a berbu poljoprivrednici odlažu da bi se osušio na oranicama. Samim tim pomeraju i setvu pšenice - objašnjava Savković. - Na kraju se uvek završi tako da pšenicu imamo na blizu 600.000 hektara.

POTREBNE IZMENE

Poljoprivrednik iz Kuzmina Draško Danilović objašnjava da sistem subvencija mora da se menja.

- Prvo smo imali subvencije za sto hektara, koje su sada smanjene na samo dvadeset hektara. Kada se uzme u obzir iznos koji dobijamo, gotovo da se i ne isplati da prikupljamo sve neophodne papire da bismo tu subvenciju dobili - kaže Danilović.