Za rizične projekte nema novca

NAJVEĆI problem mladih inovativnih startap kompanija u Srbiji je kako da dođu do kapitala, a žale se i na poreski tretman u prvim mesecima poslovanja. Ovo su neki od zaključaka juče održane konferencije "Startap eko-sistem Srbije", centralnog događaja ovogodišnje Nedelje preduzetništva.

Srbija još nema zakon o venčur kapitalu, a fondovi visokog rizika glavni su izvor finansiranja mladih inovativnih kompanija. Banke traže ozbiljne garancije, tako da im mladi preduzetnici iz oblasti visokih tehnologija nisu klijenti.

- Mi se u Srbiji oslanjamo na novac koji obezbeđuje država, ali su ta sredstva ograničena - kaže Nikola Nešković, predsednik Privrednog foruma mladih. - Pošto zakonski nije regulisano osnivanje venčur fondova, u Srbiji ih nema registrovanih. Nekoliko stranih finansira neke naše uspešne startape. Problem je i poresko opterećenja na samom početku poslovanja. Mi smatramo da prvih šest mesece ne treba da plaćamo namete. Tako je u većini zemlja. Srbija, inače, u nekim drugim segementima pruža dobre uslove poslovanja.

Strateško opredeljene Srbije je razvoj preduzetništva. U našoj zemlji svaki peti mladi čovek je neaktivan - niti radi, niti se školuje.

Skoro polovina naših građana mašta o preduzetništvu, ali samo osam odsto njih, prema podacima Svetske banke, želi i da se angažuje na pokretanju posla.

- Tokom Godine preduzetništva odvojilo smo 100 miliona dinara za projekte omladinskih startapa - istako je juče Željko Sertić, v. d. predsednika Razvojne agencije Srbije. - Već 80 miliona dinara je podeljeno.

PRIMER "NOKIJE"

FINSKA je jedna od zemalja koja godinama izdvaja ozbiljan novac za istraživanja i razvoj. U ove namene ide tri odsto njihovog bruto domaćeg proizvoda.

- Ranije smo se hvalili da smo zemlja hiljadu jezera. To je prošlost. Sada smo zemlja hiljadu startapa - rekao je juče Perti Ikonen iz Ambasade Finske. - "Samsung" sada svake godine "Nokiji" plaća 350 miliona evra na ime patenata koje koristi.