Za uvoz pasulja čak 12 miliona dolara

NA zelenim pijacama i u prodavnicama širom Srbije nudi se povrće i voće iz svih krajeva planete! Uz zeleniš, koji možemo i sami da proizvodimo, u svetu nabavljamo i meso, mleko, žitarice za koje godišnje dajemo više desetina miliona dolara! U inostranstvu smo lane, između ostalog, nabavili i svinjsko meso za 46,6 miliona dolara, dok je za mleko i pavlaku izdvojeno 6,6, a punomasne sireve 8,3 miliona dolara.

Samo smo pasulj protekle godine platili 12 miliona dolara, krompir devet, na paradajz je potrošeno 16, a na krastavce čak 3,5 miliona dolara. Da li moramo da dajemo devize i za osnovno povrće, grašak, tikvice, paprike, paradajz, beli luk, pasulj...?

U Privrednoj komori Srbije naglašavaju da se zeleniš uvozi u delu godine kada ga nema na tržištu. Trgovci prehrambenim proizvodima slobodni su da na domaćem tržištu plasiraju robu u skladu sa svojom poslovnom politikom.

- Naši proizvodi koštaju više od uvoznih, jer im je u samom startu skuplja proizvodnja, pošto se poljoprivredom bave mahom mali proizvođači koji ne mogu da budu konkurentni - kaže za "Novosti" Milada Lukešević, savetnik Udruženja za biljnu proizvodnju pri PKS. - Cene uvoznih proizvoda su, između ostalog, konkurentne jer inostrane dobavljače država regresira.

Pasulj se u Srbiji gaji na 17.737 hektara, dodaje Lukeševićeva, prosečna godišnja proizvodnja u poslednjih pet godina kreće se oko 30.000 tona. Poslednji podaci o nekoj većoj proizvodnji govore da smo ranije proizvodili više od 70.000 tona.

Činjenica da sve više novca izdvajamo za uvoz hrane, potvrđuje da nastavljamo lošu praksu da povećano uvozimo i one namirnice koje možemo da proizvodimo po konkurentnim cenama.

- Ne treba da dajemo devize za ove, ali ni za mnoge druge poljoprivredne proizvode, jer imamo resurse da ih proizvedemo za naše potreba i izvoz, ali pod uslovom da budemo konkurentni cenom - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije. - Pitanje je kako su maloprodajne cene domaće proizvodnje nekonkurentne uvoznoj robi, koja je još opterećena i carinama, uvoznim dažbinama i prevozom. Našu zavisnost od uvoza izazvali smo sami i povećavamo je, ona nije nametnuta spolja. Uslovljena je težnjom da se trenutno stvori što veći profit, ne vodeći računa o tome šta će biti sutra.

To što naše trgovinske firme, dodaje Bogosavljević, naručuju iz inostranstva čak i luk, šargarepu, zelenu salatu, pasulj, proizvode koje možemo da proizvodimo i za izvoz, nije problem samo trgovaca. Oni, nesporno je, imaju deo odgovornosti, ali ona je daleko veća na drugim adresama.

- Kako je moguće da nam je jeftinije da pasulj uvozimo iz Kirgistana, krompir iz Holandije, a beli luk iz Kine, nego da ga ovde proizvodimo - pita se Anđelka N. iz Beograda. - Ništa nije domaće, kao da nemamo plodno zemljište.